Времеплов ( 19): Затирање коза и оваца

Отишла им кожа на шиљак - стадо коза у Увачким странама

Отишла им кожа на шиљак - стадо коза у Увачким странама

На народном збору у Божетићима учесник НОР-а и политички активиста неколико година иза рата агитовао за затирање коза, тврдећи:

– Козе ће уништити Златар, остаћемо и без осталих шума...!

Важног друга у говору прекинула је Иванке Џекулска, како су звали отреситу удовицу из Трудова.

Ђуко...! Лажеш, Ћуко! Неће козе, Ћуко...! Секира и људи ће слистити гору...! Не дирај козе, сиротињску мајку...

Узалуд су били пророчки вапаји старице испод Шанца, као и тврдње сточара да козе тамане купиништа у шамама и врзине у забранима и тако помажу раст шумског подмлатка. Бранио је народ козе скривајући их по стенама и пећинама, али је све што је имало власт и пендрек, уз подршку доушника, притезало сељаке, па је „белкама“ и „рогама“ – кожа отишла на шиљак.

Студије о нестајању села не могу, поред економских и демографских разлога које је вукла индустријализација, заобићи присилне мере којима се сатирало село. Сточни фонд осиромaшен ратним пустошењем и поратним нарезима и прирезима, крчмљен је кратковидошћу комесара и планера аграра, њихова неукост обијала се народу о главу.

Планери аграра и комесари прогонили домаћу "праменку"

После затирања коза, на ред је дошла принудна меринизација оваца, којом се почетком шездесетих година прошлог века из стада прогонила домаћа пасмина – „руда“ и „праменка“, а хтела запатити „мерино“ овцу, негде са топлих пашњака Шпаније. Неповерњиви на сваку новину, сељаци су пружали отпор, трпели батине и затвор, плаћали казне за браве скривене у безданима и вртачама или овнове у кацама и на таванима штала. На уста им се набијале корпе од прућа да не блеје и одају скровиште, а ноћу их пуштали у торове. Неумољива власт присиљавала је домаћине да догоне стада у „музаре“ за вештачко осемењавање...

А сељаци „вични свакој рђи“, узимали су „на зуб“ све који се товаре на народну грбачу, тврдећи да ће „мерино“ јагњад због висине и хладноће добити „јевтику“. Још се у народу препричава како је старица јетко и сочно крпила актере меринизације. Најпре је клела патролу милиције што јој је поднела пријаву за скривање оваца у пећини.

– Нису они криви, него ова наша пашчад што те проказаше и запленише овна – рече јој комшија.

– А ови сеоски витлови и дрзмани, шпијуни и цинкароши, тужибабе и нерадници. Ови што у муз, то у гуз...!

Кад је дотерала скривено стадо, баба на пункту загледала ветеринара и помоћника.

– Немој ти ћелави, нека овце мрче овај кудрави, што има бујнију косу, биће боље руно.Али, немој да се помркују!

ОВАН НА МОТОРУ: Народ се бранио и песмом:

– Овце моје, спавајте у тору, доћи ће ви ован на мотору...

Једног од певача привела милиција, па се натреса и издире командир:

– У затвор ћеш ти мене, 'тицо. Буниш сељаке, певаш, изврћеш руглу!

– Тај што код нас мрче овце не зна ни сонице да вози. Јесенас су у село на мотору долазили само друг из Комитета и командир станице ...

 

Подели ову вест:

Коментари

    Објављени коментари представљају приватно мишљење аутора коментара, односно нису ставови редакције “Варошких новина”. Коментари који садрже псовке, увреде, претње, говор мржње и нетолеранцију неће бити објављени. Редакција “Варошких новина” задржава право избора коментара који ће бити објављени.