У Варкашевини у Ојковици одавно није било тако свечано као на Крстовдан. У цркву која се подиже у шумарку изнад Златарског језера на празничну литургију крајем септембра дошло је старо и младо са свих страна, да се помоле богу, виде и договоре о наставку радова. Највише разлога за радост имали су малобројни мештани „жељни друштва и разговора“ јер се у готово опустелом селу ретко када може видети толико света на једном месту.
Црква која се подиже на темељима старе, стављена је под кров, али има још доста посла. План је да се заврши до Петровдана идуће године.
-Црква је и посвећена Светом Петру и Павлу који се празнују 12. јула. Ако Бог да, са богомољом обновићемо и петровдански сабор који је својевремено био један од најпосећенијих- кажу мештани.
На молитву дошли са свих страна- литургија на Крстовдан
Нова црква је једнобродна грађевина каква је била и стара, димензија 11,5 са 5,5 метара, зидана је од сиге по пројекту старом десетак година, и покривена лимом. Ускоро ће бити уграђени прозори и врата, и уколико временске прилике дозволе почеће њено осликавање, а на пролеће и иконостас.
-Све што видите озидано је добровољним прилозима мештана Ојковице, Јасенова, Трудова, Бурађе и околних села, као и оних којима су корени овде а живе далеко од завичаја, док је општина Нова Варош помогла око крова. У радовима су учествовали и викендаши и други заљубљеници Златарског језера, и свима неизмерно хвала. Јављају се и други да помогну, шаљу доборољне прилоге, питају када ће моба- прича за „Варошке новине“ Бранко Лешовић из Бурађе, председник Црквеног одбора негбинске парохије којој и црква у Ојковици припада.
Радови почели крајем априла , уочи Петровдана стављена под кров
Радови на изградњи цркве изнад некадашњег ушћа Тисовице у Увац, почели су крајем априла ове године. Објекат је стављен под кров уочи Петровдана, када је у њему и први пут служена литургија.
-Сама чињеница да су радови трајали непуна три месеци најбоље говори о снази вере мештана. Видите колико овде данас има људи на молитви, дошли су аутомобилима, пешице и чамцима. Пуно света било је и на Малу Госпојину на литургији у цркви Пета у Кућанима, која је по порвшини једна од најмањих богомоља у Србији, која је под заштитом државе - причао је након молитве онима који су први пут овде, млади парох Милутин Лекић, родом из Врњачке Бање, који је од пролетос на служби у Негбини.
Крст за кров даривао Димитрије Тошић
Црква у Ојковици једна је од пет цркава у 10 села нововарошке општине на десној обали Увца, која припадају Жичкој епархији, а градиће се и шеста у центру Јасенова. Најстарија је у Доњој Белој Реци, па брвнара у Пети у Кућанима, затим црква у Негбини, док је пре осам година подигнута и црква брвнара у Драглици.
Старији мештани се сећају и старе богомоље скромне грађе, крај сеоског гробља у Варкашевини, која се почетком седамдесетих година прошлог века срушила под теретом немара и времена. Делом је била грађена од сиге, и оно што је од ње сачувано уграђено је у олтарски део нове цркве, док је остатак грађевине био од чатме, а црква покривена шиндром.
-Рођен сам 1953. и у старој цркви сам крштен, као и други мештани пре неко што се она срушила. Сећам се и сабора на Петровдан, и за њу ме вежу лепе успомене, па сам се радо прихватио да као зидар, на мобу, учествујем у подизању нове богомоље. Надам се да ће бар о празницима са њом живнути и село које је на издисају, и да ће се овде опет венчавати и крштавати. Недалеко одавде у засеоку Гороњићи са 15 кућа, дими се из оџака само у две, док остале оживе само током лета. Слично је и код других. У селу су углавном пензионери и нежење- каже Миодраг Гороњић који се након одласка у пензију са супругом вратио у Ојковици на очевину.
Још има доста да се ради, ускро столарија и осликавања
Мештани верују да је и стара црква брвнара, била подигнута на темељима још старијег манастира, који је вероватно срушен у време турског ропства. Археолози који су овде вршли истраживања у септембру 2013. године, кажу међутим, да за много тога у шта локално становништво верује нису успели да пронађу материјалн доказе.
-Са становишта археологије може се закључити да је у питању сакрални објекат са краја 18. и почетка 19. века који је у некиолико наврата обнављан до попловине 20. века. То је разлог што старији мештани памте како је црква изгледала у време њиховог детињства. Када је првобитни храм изграђен мештани не памте, зна се само да је на овом месту постојала црква још за време Турака што није потврђено материјалним доказима током истраживањима - каже за „Варошке новине“ мр Катарина Грујовић Брковић, директорка Завода за заштиту споменикаа културе Краљево.
------------------------
УПОРНИ У НАМЕРИ
Мештани су 2010. година први пут покренули акцију да се црква у Варкашевини обнови, чак су и започели радове „на своју руку“, али су они убрзо обустављени.
-Локално становнштво је тада самоиницијативно рашчистило локалитет и започело подизање северног, јужног и источног зида постављајући арматурно гвожђе и изливајући бетон на местима отисака старијих зидова до висине од око 20 центиметара, не поштјући прописане мере техничке заштите. Радови су тада обустављени реаговањем нашег Завода- кажу за „Варошке новине“ у надлежном Заводу за заштиту споменика културе Краљево.
Црква која се подиже на темељима старе, налази се на око тридесетак метара од локалног гробља, у коме је много старих камених споменика из средине 19. века. Међу сахрањенима су и покојници из фамилија за које се ни најстарији мештани не сећају да су некада овде живеле.
(Фотографије: ж. Дулановић)
На празничну литургију дошли аутомобилима, пешице и чамцима
Освећење крста који ће бити постављен на кров
Причешће на Крстовдан
Свештеник Милутин Лекић, парох негбински
Црква је крај сеоског гробља са споменицима из 19. века
Коментари