“Као трупни официр погинуо је на Кајмакчалану 1918. године капетан прве класе Аврам Варкашевић из Трудова, о коме ширих података, нема“.
Овако, у два реда текста, на 232. страни књиге „Нововарошки крај кроз историју, од неолита до 1941.“ (Нова Варош, 1991.) аутори међу најистакнутије ратнике Првог светског рата, убрајају капетана Варкашевића, одмах иза имена ( и података) о војводи Петру Бојовићу, а испред носилаца Карађорђеве звезде ...
Нису познати други записи, бар аутору ових редова и неким истраживачима и хроничарима прошлости и завичајне историје. Зато је ово и покушај да се скине вео заборава, да се осветли име, извуче из историјске таме, где је, на жалост, нашим грехом и немарношћу остављено, као и цео период Великог рата.
С друге стране, они који су бринули да за потомке оставе поменике на камену, одужили су дуг. Официр Српске војске има споменик на гробљу код цркве у Рутошима, а име му је уклесано и у летописе два села. Међу 107 земљака палих за слободу из пет села, Аврамово име је прво у фрескотехници на зиду између наоса и припрате цркве Благовештења у Штиткову. Испод поруке захвалности „Слава јунацима села Рутоши 1912 -1918. “, откривеној октобра 2014. године, уклесано је и име Варкашевића.
Први запис о белегу ратнику из Трудова оставила је Боса Росић, ужички етнолог, у књизи „Шарена села“. Тим трагом кренуо је хроничар подјаворског краја Бошко Копуновић.
- Капетану Авраму Варкашевићу споменик је подигла рођена сестра Милосава Симовић. У време његове погибије на Солунском фронту 1918. године, она је имала 23 године и већ била удата у Рутоше. Неутешна сестра је туговала за братом и како Аврам није оставио потомство иза себе, то је Милосава, вероватно, наследила његову имовину, а пошто му је гроб остао далеко у Грчкој, сестринска љубав ју је навела да бар споменик брату наручи и постави у гробље своје породице, како би јој братова душа, преко споменика, била у близини да је за „вијек вијекова“ штити и закриљује – написао је Копуновић у ревији „Савиндан“.
Подсећајући да је белег - крсташ усадник од студеничког мермера, средње величине, видно другачије архитектонике од устаљене форме студеничких крсташа, да се крајеви три надземна крака завршавају тролистним крстовима лучно засведеним, а да је средишњи део споменика, који је код старих крсташа служио за натписно поље, овде искоришћен да се у њега уреже плитким, али још видљивим рељефом цела фигура српског војника – официра са ореденом на прсима и опасачем око струка, Копуновић наводи:
- На четвртом краку, пободеном у земљу још су видљива слова и речи посвете изрезане правилним ћириличним словима: „Аврам Варкашевић капетан пр.класе Погину 1918 г. на Солун. Живијо г.40.Ов. спомен подиже Милосава Симовића“.
Да ли је то сестра урадила пред своју смрт 1927. године, када је исписан и освештан списак на зиду штитковачке цркве? – остаје тајна.Каменорезац је оставио траг о њеном животу клешући на маленом крсташу, такође од студеничког мермера, који је пободен у сенци Аврамовог крсташа: “ Милосава Симовића живела 32.Умрла 1927 г“.
- Милосава је била удата, најпре за Николу Ковачевића, па за Сретена Симовића. Имали су троје деце: Милана, Станисаву, удату у оближње Мелентијевиће и Милу, удату у Миниће из Сеништа. Кћерка Станисава је са супругом Богданом палила свеће ујаку и мајци, као и члановима породице и бринула о уређењу гроба, а сад то чине њени потомци – казује Сретен Гордић, комшија и сакупљач грађе о завичајној историји и родословима фамилија.
ПРЕЛИСТАВАЊЕ „РАТНИКА“: - Да најближа родбина Аврама Варкашевића, далеке 1927. године, није дала име и презиме, да му се упише на зиду цркве, нико у завичају никада ништа не би знао о овом ратнику.Порода није оставио, најближа родбина у Трудову му се затрла, а Протокол умрлих цркве штитковачке га не помиње. Настављам трагање за подацима, ишчитавам на Интернету лист „Ратник“, надајући се неком трагу, јединици у којој је био, месту гроба... - наглашава Копуновић.
(Текст је део медијског пројекта "ЈУНАЦИ ВЕЛИКОГ РАТА СЛАВОМ ОВЕНЧАНИ" који "Варошке новине" реализују уз финансијску помоћ Министарства културе и информисања Републике Србије)
Коментари