Група мештана Штиткова недавно је затражила да за сто седну привредно-политичке делегације општина Ивањица и Нова Варош и да разговарају о комшијској и дугорочној сарадњи. Нововарошани би, пошто се ради о њиховој кожи, требало да оду комшијама „на ноге“. Повода је, свакако, више, а први, кажу - да се заједничким снагама „пробије лед“ и тражи подршка Србије у градњи пута од Штиткова према Ивањици, преко Кадијаче до Анатеме.
Више од пола века мештани Штиткова, Трудова, Дебеље, Божетића и околних села нововарошке општине на падинама Чемернице и Јавора чекају да се исправи неправда и настави градња пута према Ивањици преко “старе границе” . Средином шесдесетих година прошлог века на пречац су, одлуком општинске врхушке, прекинути радови на девет километара старог рабаџијског и кириџијског пута од Штиткова, преко Кадијаче, како се „божетички крај не би припојио Ивањици“.
Уз вековну жељу да се споје моравички и увачки део Старог Влаха, бројни су економски разлози да се повежу и сеоски центри: Катићи и Кушићи у ивањичкој и Штитково у нововарошкој општини, те да се преко превоја Кадијача, између Чемернице и Јавора обезбеди веза између два регионална пута, што из долине Моравице воде за Кокин Брод и Сјеницу.
- Колико је само муке и зноја народ оставио на овом путу, а брука је како се власт понаша, неће ни локве да подаспе, поравња џомбе и вододерине? Све добро и напредно овуда је стизало и стиже из долине Моравице, Драгачева и других крајева: семенски кромпир, вештачко ђуриво, грла расне стоке, прве вршалице, а возе се стока, грађа, дрва, малина - каже Михаило Перошевић (68) из Штиткова.
Радови на путу Штитково – Укочница били су у читавом крају највећи инфраструктурни подухват још од како су Карађорђеви устаници копали друмове за извлачење топова на Јавор 1809. године. Главни агитатор за градњу пута био је тадашњи директор Задруге у Божетићима, Благоје Чкоњевић (1923-1964), родом из Штиткова.
- Кулуком је 1962. године започело ручно копање и калдрмисање, „поткивање“ пута каменом. Домаћинства из седам села су неколико година на трасу запрегама, углавном дрвеним колима, довлачила по 10 кубика камена. Ко није имао волове, био је обавезан да у мајданима или њивама годишње извади по 15 кубика камена.Радови су извођени уз помоћ парног ваљка и дробилице за камен, коју је покретао мотор „аран“ - присећа се Перошевић.
Пре шест година су се комшије у два наврата, у Катићима, договарале о повезивању села на “старој граници”. Представници села и нововарошке и ивањичке општине формирали су и одбор, снимљена је траса и урађен пројекат пута Штитково – Кадијача – Анатема (према Катићима) са краком за Камену Чесму и Кушиће, који чами у фиокама управе у Ивањици.Кад је наредне године требало да почну радови, уочи потписивања уговора „Путеви Сбрије“ су затражили измену пројекта – да се коловoз са пет сузи на четири метра, као на траси од Божетића до Штиткова.
Покретачи иницијативе да се сретну комшије, као и окупе привредници и посланици - љуте се што неко стално п(р)отура наводне спорове две општине, правдајући то каменом спотицања у сарадњи.
- Па нисмо ми ничим, а ни нововарошка општина, допринели неким неспоразумима око Јаворског сабора, сеобама на Златибор, те променама термима и локација, што Ивањица не прихвата концепцију Сабора. Па зар се то не може превазићи у интересу народа и сиромашног краја? – кажу мештани Штиткова и околине и додају:- Појединци из власти нам замерају што се граде два пута према Ивањици – преко Кадијаче и Калипоља? Немамо ништа против да се изгради преостала 2,5 километра пута за Јавор, који иде од Дубнице, преко Вршевине и Калипоља. Два пута нису паралелне инвестиције, не сметају један другом и оба имају своје предности. Да је среће и памети – то би давно било завршено!
Више од пола века мештани Штиткова, Трудова, Дебеље, Божетића и околних села нововарошке општине на падинама Чемернице и Јавора чекају да се исправи неправда и настави градња пута према Ивањици преко “старе границе” . Средином шесдесетих година прошлог века на пречац су, одлуком општинске врхушке, прекинути радови на девет километара старог рабаџијског и кириџијског пута од Штиткова, преко Кадијаче, како се „божетички крај не би припојио Ивањици“.
Уз вековну жељу да се споје моравички и увачки део Старог Влаха, бројни су економски разлози да се повежу и сеоски центри: Катићи и Кушићи у ивањичкој и Штитково у нововарошкој општини, те да се преко превоја Кадијача, између Чемернице и Јавора обезбеди веза између два регионална пута, што из долине Моравице воде за Кокин Брод и Сјеницу.
- Колико је само муке и зноја народ оставио на овом путу, а брука је како се власт понаша, неће ни локве да подаспе, поравња џомбе и вододерине? Све добро и напредно овуда је стизало и стиже из долине Моравице, Драгачева и других крајева: семенски кромпир, вештачко ђуриво, грла расне стоке, прве вршалице, а возе се стока, грађа, дрва, малина - каже Михаило Перошевић (68) из Штиткова.
Радови на путу Штитково – Укочница били су у читавом крају највећи инфраструктурни подухват још од како су Карађорђеви устаници копали друмове за извлачење топова на Јавор 1809. године. Главни агитатор за градњу пута био је тадашњи директор Задруге у Божетићима, Благоје Чкоњевић (1923-1964), родом из Штиткова.
- Кулуком је 1962. године започело ручно копање и калдрмисање, „поткивање“ пута каменом. Домаћинства из седам села су неколико година на трасу запрегама, углавном дрвеним колима, довлачила по 10 кубика камена. Ко није имао волове, био је обавезан да у мајданима или њивама годишње извади по 15 кубика камена.Радови су извођени уз помоћ парног ваљка и дробилице за камен, коју је покретао мотор „аран“ - присећа се Перошевић.
Пре шест година су се комшије у два наврата, у Катићима, договарале о повезивању села на “старој граници”. Представници села и нововарошке и ивањичке општине формирали су и одбор, снимљена је траса и урађен пројекат пута Штитково – Кадијача – Анатема (према Катићима) са краком за Камену Чесму и Кушиће, који чами у фиокама управе у Ивањици.Кад је наредне године требало да почну радови, уочи потписивања уговора „Путеви Сбрије“ су затражили измену пројекта – да се коловoз са пет сузи на четири метра, као на траси од Божетића до Штиткова.
Покретачи иницијативе да се сретну комшије, као и окупе привредници и посланици - љуте се што неко стално п(р)отура наводне спорове две општине, правдајући то каменом спотицања у сарадњи.
- Па нисмо ми ничим, а ни нововарошка општина, допринели неким неспоразумима око Јаворског сабора, сеобама на Златибор, те променама термима и локација, што Ивањица не прихвата концепцију Сабора. Па зар се то не може превазићи у интересу народа и сиромашног краја? – кажу мештани Штиткова и околине и додају:- Појединци из власти нам замерају што се граде два пута према Ивањици – преко Кадијаче и Калипоља? Немамо ништа против да се изгради преостала 2,5 километра пута за Јавор, који иде од Дубнице, преко Вршевине и Калипоља. Два пута нису паралелне инвестиције, не сметају један другом и оба имају своје предности. Да је среће и памети – то би давно било завршено!
Пут краћи 50 километара
Иницијативу мештана, вредних сточара и ратара, да увачки крај буде ближи Моравици и да се путавање од Београда и Чачка скрати за 50-55 километара, уместо заобилазног преко Златибора, одавно подржавају и бројни привредници, од произвођача и купаца стоке, млека, белог мрса, кромпира и малине, до шумарских и туристичких радника. Реке намерника, али и гостију из хотела у Ивањици, Катићима и Кушићима овуда пролазе до Штиткова, манастира Дубнице, резервата природе „Увац“...
Подели ову вест:
Коментари