Иницијатива: За Златарско језеро траже име Кокин Брод

 

Они који памте, а бележе и хронике да је у Кокином Броду зарад напретка и просперитета потпљено најлепше парче Нововарошког краја .Највеће од три језера у кањону Увца и данас у неформалној комуникацији мало ко назива Златарско, већ Кокин Брод а неки му из милошти тепају и - Кока. Мештани кажу, да их је увек чудио назив Златарско јер хидроакумулација у Кокином Броду нема гегографски додирних тачака са планином Златар од које је удаљена десетак километара.
 
Златарско језеро дуго је 26 километара и рај је за риболовце и викендаше, а поред мештана одсечних засеока  по њему броде и бројни туристи.

 

- И онако у нашој општини се све зове по Златару. Златар јесте планина богата шумом, али од тог природног богаства наша општина има врло мало користи, па се по свом доприносу развоју краја ова планина не може мерити са Златарским језером и хидроелектраном „Кокин Брод“ и друге две „фабрике струје“ на Увцу. Због тога језеро и треба да понесе име насеља које је потопило – каже одборник Радивоје- Рацо Бујишић.

 

До потапања, Кокин Брод је био је центар живота околних села. Садашње насеље Кокин Брод, на километар од бране према Златибору, подигнуто је нешто касније, током градње хидроцентрале на оближњем Радоињском језеру.

 

- Поред сеоских кућа, имања, пилана, воденица и ваљарица мештана, под водом је остало и уређено насеље које је на падинама брда, данас острва, и раскрсници путева формирано почетком педесетих за потребе градитеља хидроцентрале и бране. А имало је пошту, амбуланту, станицу милиције, четвороразредну школу, пекару, циглану, ледару, задружни дом, библиотеку и биоскоп. Сећам се да смо ми деца у чуду гледали савремену механизацију која је допремљена због радова, као  и два црнца радника –причао нам је својевремено покојни Станимир Матијевић коме је језеро поптопило очевину.

 

Језеро је формирано када је у Кокином Броду „пободена“ земљана брана дуга 1208 и висока 83 метра која је засутавила ток плаховитог Увца. Због формирања акумулације исељењо је 16 домаћинства, док је 180 домаћинстава добило одштету због делимичног плављења.

 

-Нама је језеро поплавило 14 хектара. Када је те 1962. године откривао кућу, мој отац је кукао као да је неко умро, а његове сузе док смо напуштали родно огњиште никада нећу заборавити. Купили смо ново имање у Дражевићима, а точкови запреге натоварене стварима били су до пола у надолазећој води док смо за навек напуштали стару кућу – прича Зоран Ђокић.                   

 

 

Ниво Златарског језера је три пута од градње акумулације толико опао да су исељени мештани могли да обићу своја потопљена имања.
 
- Ја сам 1993. године ишао да обиђем зидине куће. Тада смо тамо нашли чак и опанке које смо заборавили приликом сеобе - каже Зоран Ђокић.