Велики метални крст на вису изнад Гобата, види се из далека чак и ноћу. Подигли су га почеком маја мештани и осветлили уз помоћ соларних панела. У прошлу недељу га је освештао и месни парох, узносећи молитву за берићет и здравље свих Бистричана, ма где да живе, молећи се и за комшије из суседних села.
На Гобатском брду где је сада метални крст висок шест и распона три метра, некада је стајао дрвени крст који се у годинама након Другог светског рата срушио под теретом времена. Акцију да се подигне нови покренула су браћа Драган и Иван Млађеновић, чија је подродична кућа недалко одавде. Драган (43) је судбину везао за село, на очевини живи сам са мајком и обрађује имање, док је Иван (45) формирао породицу у Пироту, али је често у завичају.
Иницијатори-Драган и Иван Млађеновић
Убрзо су им се придружили и Томислав Крџавац, Драган Љујић и Миле Млађеновић, као и Драган Богдановић и његов син Марко, а затим и други из Гобата и Браздача у Бистрици и суседних Челица, који живе овде или су им ту корени.
-Жеља нам је била да нас крст опет сабира на овом месту, као што је некада наше старе, и у томе смо изгледа успели. Договор је да се сваке наредне године овде окупљамо у прву недељу по Петровдану, и надамо се у све већем броју- каже Драган Млађеновић.
На молитви стотинак душа, доста деце
А „Код крста“, како од давнина мештани зову зараван на Гобатском брду, у прошлу недељу се окупило стотинак душа свих узраста. Многи су дошли из далека како би присуствовали чину освећења подигнутог металног крста, и видели се са рођацима, пријатељима и бившима комшијама. Дружење је настављено под шатром подигнутом у подножју брда, уз богату трпезу и звуке трубе.
-Некада су се овде на Видовдан одржавали сабори, било је пуно света, долазили су са свих страна. Онда је средином шездесетих прошлог века, окупљање премештено ту горе на Китоњу, код тек подигнутог споменика убијенима од стране четника, па је сабориште 'Код крста' опустело. На жалост одавно нема ни сабора на Китоњи, а све је мање и народа. Данас су у овом делу Гобата стално настањене свега три куће Љујића, и по једна Млађеновића и Кнежевића, а почетком 50-их овде су живеле 22 породице, имало је и 35 ђака, а данас нема ни један. На жалост слично је, ако не и горе, и у другим засеоцима- прича за „Варошке новине“ пензионер Драган Љујић, који се након радног века проведеног у просвети, са супругом вратио из Прибоја на очевину у Гобате, где се бави пољопривредом.
На Гобатском брду играло коло као некада
На Гобатском брду на коме је некада читав засеок напасао мнгобројна стада, одавно нема чобана, па планинске пашњаке отима гора. Сада се на њима може видети тек по које грло говеда и оваца док пасе у електричној „чобаници“. Последњи километар пута од школе у центру Бистрице је у лошем стању, под макадамом, па га поред малобројних мештана походе још једино ловци, шумари и дрвосече.
А са Гобатског брда на коме је и противградна станица, поглед пуца на Златар, Битовик, Оштрик, Златибор и планинске врхове према Шумадији, а када је ведро, кажу, види се и Дурмитор у Црној Гори.
Од следеће године сваке прве недеље по Петровдану
-Памтим, мада сам тад био још дечак, када се овде налазио чамов крст, који је био мањих димензија него овај данас, и који се 1956. срушио сам од себе, нагрижен зубом времена. Легенда каже да су Османлије на овом месту у време своје владавине продавали робље доведено са свих страна, а да су касније дрвени крст подигли наши стари, у знак сећања на њихово страдаље- прича нам пензионер Радоје Љујић, који живи у Новој Вароши, али је свакодневно у Гобатама.
-Овде на 1.148 метара надморске висине, на некадашњем саборишту, подигли смо нов крст на месту старог, да нас опомиње ко смо, одакле смо и да не заборавимо корене- каже Љујић.
Након освећења крста и молитве, ломио се и колач
Славље настављено под шатром уз богату трпезу и звуке трубе
Сабориште на Гобатском брду
Молитва за берићет и здравље мештана
(Репортажа ће бити објављена и у новом броју "Варошких новина" које излазе из штампе 1. августа.
Фотоси: Ж. Дулановић)
* * *
ПРЕУЗИМАЊЕ делова текста или текста у целини је дозвољено, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на www.varoske.net
Коментари