Скоро сваки десети становник општине Нова Варош болује од неког облика душевних поремећаја. Број оних који због одређених менталних тегоба потраже помоћ стручњака у локалном Дому здравља је, међутим, знатно већи, што потврђује и податак да се у нашој Служби психијатрије на годишњем нивоу у просеку обави више од 2.000 прегледа, каже у разговору за „Варошке новине“ лекар специјалиста психитрије др Слободанка Боба Ивањац, начелница Службе психијатрије у Дому здравља у Новој Вароши.
У истом периоду специјалистичке ординације овог типа у десет општина Златиборског округа посети у просеку око 27.000 пацијената. Заједничко и за локал и за регион је то што становништво највише муче анксиозни поремећаји. Они се теже препознају и углавном не лече у животном добу када проблеми почињу да се назиру – најчешће у младости и код адолесцената.
У Служби за психијатрију у Новој Вароши тренутно се лечи близу 1.300 пацијената. У периоду од почетка 2023. до краја 2025. обављено је укупно 5.968 прегледа, у које, како се истиче, нису урачунати неуролошки прегледи. Пацијената је, тврде у овој служби, било више пре короне, јер су Нововарошани и Нововарошанке због вируса избегавали да лично долазе у Дом здравља, како на прегледе, тако и на контроле, а такав тренд се наставио и након пандемије.
-И сам појам менталног здравља је изузетно комплексан за ширу популацију становништва. Ако је човек лошег менталног здравља то не значи да болује од неке душевне болести. А најтеже су шизофренија, депресија и такозвани биполарни поремећаји. Таквих пацијената је до два, три посто од укупног броја становника и ту се статистика не разликује пуно у односу на географско подручје, готово је истоветна на територији читаве земље, региона и нововарошког краја – појашњава др Ивањац.
Становништво највише мучи анксиозни поремећаји (Илустрација: svetmedicine.com)
Према последњим подацима ужичког Завода за јавно здравље, од ових најтежих душевних поремећаја на подручју Златиборског округа лечи се укупно 11.365 пацијената у категорији одраслог становништва, док су шизоидни и афективни поремећаји дијагностиковани и код 48 деце.
-Када пацијент први пут дође у моју ординацију, он готово као по правилу сам себи одреди и дијагнозу и каже докторка, јако сам депресиван. А наравно да нема депресију, она је тежи облик болести и дијагностикује се код око четири посто укупног броја житеља златарског краја. А онда ми описује симптоме типичне за анксиозне поремећаје, од којих у појединима животним добима пати између 60 и 80 процената становништва. Анксиозност се тешко препознаје и лечи, а најчешће се појави још у доба адолесценције и код младих до 27, 28 година живота- каже др Ивањац.
Анксиозност је, према њеним речима, узрокована бројним животним факторима и околносима.
-Углавном је то из разлога јер код младе особе, која се у тим годинама још увек није остварила ни на личном ни на професионалном плану, долази до расцепа између сопствених напора и залагања и онога што се реално постигло. Додатни притисак су очекивања родитеља, окружења, те се незадовољство због недовољно доброг или лошег друштвеног статуса или материјалног положаја, гомила годинама, те човек полако губи веру, наду, емотивну стабилност – напомиње др Ивањац.
-Анксиозне особе немају страшљиве мисли, али су безвољне, због поремећеног сна исцрпљене, тело у трпњи постаје малаксало, толико напето да човек почиње да осећа физичке тегобе, попут затегнутости и укочености мишића, просто се не осећа комотно у сопственој кожи. Тако психички напети, људи немају смираја, присутна је и узнемиреност срца, не удишу ваздух пуним плућима, збуњени су, конфузни, имају желудачно-цревне тегобе и слично. То су све аларми да се потражи помоћ стручњака, али често погрешног. Јер изабрани и лекари хитне помоћи овакве пацијенте углавном најпре шаљу код кардиолога или интернисте- каже др Ивањац.
Начелница психијатријске службе у Дому здравља за „Варошке новине“ напомиње да се анксиозност лечи, али до границе докле то дозвољава структура личности.
-Када су у великој мери присутна анксиозна размишљања, углавној говоримо о недовршеној личности у свом емоционалном сазревању, која временом постаје пасивно зависна, пасивно агресивна. Без помоћи психијатра, посебно у адолесценцији, оваква особа не осећа кривицу што се тако понаша, али ће зато оптужити све око себе, до те мере да и ближњи почињу лоше да се осећају. Иначе, у досадашњој прилично дугој психијатријској пракси, нисам наишла на случај излечења структуре личности. Готово је немогућа мисија променити темељ на којем је личност саздана- каже др Ивањац.
У Служби психијатрије тренутно се лечи 1.300 пацијената: Дом здравља (Фото: Ж. Дулановић)
На новинарско питање како Нововарошани и Нововарошанке да разликују анксиозност од депресије, др Слободанка Ивањац одговара:
- Депресивно стање карактерише доминантно присуство дубоких депресивних мисли, нихилистичких идеја попут оних никада се нећу излечити, никада ми неће бити боље, нико не може да ми помогне, што бих пио лекове када нема ефекта, чак дотле боље је и да се убијем јер шта ми вреди овакав живот у којем са бескористан. Депресивни поремећаји се могу испољити и недостатком самовредновања и реалног доживљаја сопствених вредности и квалитета. Ужасан је тај осећај да сте у свом окружењу, заједници и друштву непотребни и одатле се рађају суицидне идеје, најпре размишљања, а потом и самоубилачке намере.
Докторка Слободанка Ивањац упозорава да је и у психијатрији, као и свим другим гранама медицине, кључна брза и правовремена реакција. То значи да се и сви други проблеми психолошке природе не гурају „под тепих“, да наши суграђани уместо трпељивости до граница издржљивости и неподношљивости потраже савет стручњака, дођу на преглед у локални Дом здравља, јер је постојање психијатра у овако малој средини права драгоценост. Психијатри су, иначе, дефицитарни кадар у читавој земљи. Према подацима из Националне здравствене стратегије, на сваких 100.000 становника у Србији, доступно је тек 20 стручњака за ментално здравље.
-Брига о менталном здрављу више није само ствар личне преференције или избора, то је данас друштвена потреба. Ментално здравље се односи и на потпуно здраву, свесну и функционалну особу. Ако осећате било какве психолошке тегобе, било да сте анкциозни, имате нападе панике, осећате емоционалну исцрпњеност, изложени сте хроничном стресу, притиску на послу, у школи, породици, дођите у нашу психијатријску амбуланту на разговор, консултације, по савет. Ми смо увек отворени да са вама сарађујемо и да вам помогнемо – апелује др Слободанка Ивањац, која има лекарско искуство дуго близу четири деценије, а од 1993.године ради као психијатар у Дому здравља у Новој Вароши.
Разговор за „Варошке новине“ завршава речима:
-Има позитивних помака, наши грађани, иначе, имају све развијенију свест о томе колико је важно потражити помоћ психијатра. Посете стручњацима овог профила су у значајном порасту у односу на неки ранији период, јер су, између осталог, предрасуде и стигматизација на ову тему све ређе.
Деменција све учесталији проблем: Др Слободанка Ивањац
-----------------------------------
СТАРАЧКА ДЕМЕНЦИЈА
-Оно по чему се нововарошки крај разликује од неких других делова земље јесте што су на овом подручју све учесталији проблеми са деменцијом код људи у позним годинама. То је, вероватно, и очекивано јер значајан проценат становништва у општини чине управо лица старија од 65 година- каже др Слободанка Ивањац.
Према њеним речима, људи са старачком деменцијом се код психијатра јављају најчешће у завршној фази болести, када већ добрано испољавају агресију, привиђање, несаницу, раздражљивост.
-Једно упозорење за њихове породице. Ова болест не почиње са заборавношћу, већ много пре тога, када њихови родитељи изгубе хијерархијски поредак ствари, када почињу да губе осећај за друге и имају потребу да причају искључиво о својим тегобама, болестима, проблемима- каже др Ивањац.
-----------------------------------
БУДИТЕ ОБАЗРИВИ
Др Слободанка Ивањац каже да психолози и психотерапеути , од којих поједини имају прилично нападне, готово агресивне рекламне кампање, могу да буду важна карика у превазилажењу менталних проблема, али да њихов рад доноси најбоље резултате у сарадњу са психијатрима.
-Савет је да се људи добро распитају о стручности таквих лица, јер незнање и неискуство у овом послу могу бити и контрапродуктивни. Имала сам у својој ординацији пацијенте који су након серије психо-третмана код мене долазили у прилично лошем стању. Зато будите обазриви– саветује др Ивањац.
Коментари