Под зимским мировањем подразумева се свођење животних функција воћака на минимум. Уколико временске прилике дозволе, , као што је то ових дана , треба урадити и оне послове које из неког разлога нисмо раније успели да обавимо, као и део послова које би требало да урадимо пре пролеће. Ђубрење засада , заштита садница од глодара, резидба воћака и припрема парцела за садњу, само су неки од тих радова.
ЗАШТИТА ОД ГЛОДАРА: Ова мера подразумева заштиту надземног деле воћака од зечева , срна, јелена и заштиту подземног дела, односно корена од мишева ,волухарица и других штеточина.
Заштиту надземног дела воћке неопходно је вршити поготову код младих и тек посађених воћака. Штете учињене на младим воћкама ненадокнадиве су и често се своде на уклањање оштећених и садњу нових. Заштиту младих стабала воћки можемо вршити разним приручним материјалом: новинским папиром ,разним мрежастим пвц материјалима, пластичним флашама... Уколико је формирана ниска круна треба применити премазивање стабла и дела грана неким од репелената. Кунилент Р 12 је препарат у чијем саставу се налази рибље уље које одвраћа глодаре од воћака.У концетрацији од 5 % штити воћку 50 дана, а у концентрацији 1о % заштита траје 80 дана.
Кречење воћака кречним раствором је такође заштитна мера али је недовољна. Окречене воћке су делимично заштићене од превеликог загревања стабла и пуцања коре.
Заштита корена воћака од мишева и других глодара неопходна је код воћњака који су интензивно ђубрени стајњаком и код закоровљених засада . За ову меру најбоље је употребити већ припремљене мамке са цинк фосфидом. Ове мамце треба паковати у провидне лепљиве траке, облик „негро бомбоне“, и обавезно улагати у активне рупе и затрпати јер се ради о јаком отрову.
Само кречење није довољно за заштиту
Код малине је значајно напоменути да су велике штете проузроковане баш од стране ових глодара а њихов рад се уочи када је већ касно. Довољно је на сваки дужни метар у реду направити косу рупу мало дебљом садаљком , ту уложити мало провидно паковање цинкфосфидног мамца и заштита ће бити успешна . По један овакав мамац стављен поред стабала одраслих или тек посађених дрвенастих воћака такође обезбеђује успешну заштиту.
ЂУБРЕЊЕ ЗАСАДА: Ову меру, ако је могуће , треба комбиновати са међуредном обрадом земљишта, то јест подривањем воћњака . Уједно се врши побољшавање водно ваздушних особина земљишта и дотур хранљивих елемената у зону кореновог система.Ову меру могуће је извести ако воћњак није на изразито нагнутом терену и ако произвођач поседује плуг подривач. Овим начином се може употребити како минерално ђубриво тако и стајњак добро згорео.
Код површинске примене ђубрива морамо водити рачуна да то буду формулације са што мањим садржајем азота . Примену ђубрива , састава 15x3, 16x3, треба оставити за крај фебруара када услови за губитак азота буду сведени на минимум.
Неопходно је напоменути да је ово време повољно и за узимање узорака земље за анализу која ће нам указати које је то ђубриво и у које време га треба употребити.
РЕЗИДБА ВОЋА: Ова агротехничка мера на већим засадима јабучастог воћа треба да је већ увелико у току. Јабучасте врсте воћа су отпорније на ниске температуре те са њиховом резидбом можемо започети још од момента опадања листа . Резидбу коштичавих врста воћа треба одложити за крај фебруара када не прети опасност измрзавања пупољака,ситних гранчица и осталих делова стабла. . Из тог разлога добро ће нам послужити информације Метео-служби.
Резидбу коштичавих врста треба одложити до пролећа
Зимску резидбу при ниским температурама испод минус 5 степени треба искористити као добру меру у борби против ЕРВИНИЈЕ. Познато је да се ова болест јавља у воћњацима добро негованим, добро ђубреним азотним ђубривом и подручјима са повећаном влажношћу.Воћне врсте и сорте које су осетљиве на ову болест треба обавезно резати при нижим температурама.
ПРИПРЕМА ЗЕМЉИШТА ЗА САДЊУ И САДЊА: Уколико временски услови дозвољавају врло је корисно припремити земљишт,е а ако је могуће и извршити садњу , све у циљу да се корен младе биљке споји са земљом и избегну пролећне суше.
Уколико се воћке саде на неораној површини , најчешће се орах сади на тај начин, рупе се копају знатно шире и дубље а садња се може обавити и касније. Овај начин омогућава да земљиште акумулира већу количину влаге и да буде боље проветрено за будућу младу воћку.
Неопходно је напоменути , уколико су воћне саднице набављене и налазе се утрапљене , обавезно их треба заштитити од глодара, мишева , постављањем отровних мамаца.
Саветодавац: Андрија Радуловић, дипломирани инжењер воћарства и виноградарства, ПССС Ужице
Коментари