Да људски немар и бахатост немају границе уверили су се Мишевчани који живе далеко од завичаја и њихови гости који су током првомајских и васкршњих празника боравили у овом живописном селу на обронцима Златара.
Отпаци хране, изношена гардероба, пластична амбалажа, расходовани кућни намештај, све је то завршило на стрмини испод пута на улазу у Мишевиће, и то на стотинак метара од извора Врело са кога су мештани одвели пијаћу воду до својих домова.
Многи пролазници су застали и у неверици посматрали депонију смећа која се нашла на прелепим обронцима планине. Овај призор дочека и путнике намернике који долазе да посете спомен чесму посвећену војводи Петру Бојовићу у непосредној близини.
Нема људске савести, али нема ни санкција које би зауставиле неодговорне и бахате који угрожавају природу и животни простор.
Текст и фото: Раде Прелић
Коментари