Мештани и гости Златара летос ће моћи да купе зачинско биље и поврће из планинске еко баште. Гаје их чланови Хуманитарне организације „Дивови Златара“ са интелектуалним тешкоћама, поштујући принципе пермакултуре која је у овим крајевима за већину још увек непознаница. Припремили су земљиште и у њега ће средином априла бацити семе и пресадити расад који такође сами производе.
На ледини у Дрмановићима, испод бившег Рехабилитационог центра, зимус су направили гредице, или леја, како их овде још зову. Најпре су у дренажни слој ставили чамове гранчице, шишарке и хумус из оближње шуме, па преко слеј сена. По њему су затим растурили стајњак, и преко опет сено укошено прошлог лета на планинским ливадама. Оно ће пољопривредне културе сачувати од пролећних мразева и снега који овде ни у мају није новост , а касније и од великих киша и суше.
-Посејаћемо грашак, шаргарепу, першун, карфиол, боб и салату. Производимо и расад купуса, а имамо и празилук и пуно још тога. Сами ћемо да правило и биљно ђубриво– каже тридесеттрогодишњи Анес Туркмановић, један од „Дивова Златара“.
Расад спреман за башту и продају-Анес и Михајло
У повртњаку ће све бити у складу са природом, без употребе „вештака“ и пестицида, што је и суштина пермакултуре. Крајњи циљ пројекта је да млади са менталним тешкоћама стекну одређене вештина и самопоуздање, да раде и привређују у складу са својим могућностима, и да кроз социјално предузетништво „зараде“ пензију.
-Избор баштоваства за рад с особама са сметњама у развоју није случајан, јер пракса је показала да контакт с природом, рад на отвореном и брига о биљкама имају позитиван утицај на њихово физичко, ментално и емоционално стање. Овде се уче и како сами да произведу себи храну и да буду самостални, колико је то могуће, што је на неки начин олакшање и за родитеље који живе у сталном страху шта ће бити са децом када једног дана њих више не буде. Продајом расада и поврћа зарадиће и нешто новца, јер циљ и јесте да се они запосле- каже за „Варошке новине“ Дуња Ристановић, оснивач Хуманитарне организације „Дивови Златара“, једине у Новој Вароши која ради са особама са сметњама у развоју.
Еко башта је други по реду пројекат који реализују „Дивови Златара“. Прошлог лета и јесенас су по планинским пропланцима брали спориш, мајчину душицу, подубицу, јаглику и друге лековито биље, осушили га, упаковали и ускоро ће кренути са продајом. Сваки излазак у природу са друштвом, за чланове је попут празника.
-Михајло друштва скоро да није имао, ретко је и излазио из куће у град, по цео дан је био уз нас. Сада је све другачије. На ваздуху је, дружи се има с ким да проводи време, што је и за нас велико олакшање- каже Оливера Матовић, мајка Михајла Матовића, једног од чланова организације.
У раду „Дивова Златара“ учествује тек неколико младих са интелектуалним тешкоћама и чланови њихових породица, а у удружењу се надају да ће им се прикључити и други. Кажу да до сада сада нису имали подршку институција и привреде. Помажу им пријатељи, родбина и комшије.
-Волела бих да нам и Општина помогне, бар да купимо неки алат који сада позајмљујемо од комшија Грбовића на Златару, или да направимо баштанску кућицу, која нам је преко потребна. Ту би могли да чувамо алат и да се склонимо од снега,кише, и ветра.Тренутно смо на ледини, па током рада у башти одмарамо на клупи под ведрим небом. Паб XO у граду помаже нам у производњи расада, а надамо се у помоћ и других људи добре воље - каже Халида Туркмановић, мајка Анеса Туркмановића с почетка ове приче.
------------
ПРОТИВ ПРЕДРАСУДА
-Наставићемо да се боримо против предрасуда и да Нова Варош постане општина са највећим бројем запослених особа са менталним потешкоћама у Србији, али за то нам је потребна помоћ локалне заједнице, као и њихових родитеља и старатеља - каже Дуња Ристановић.
Дуња и њен супруг Владимир Ристановић су се пре пет година купили кућу и имање у Ојковицу, мада за нововарошки крај нису родбински везани. Обоје су рођени 1987, она у Ријеци, он у Ужицу, а упознали су се током студија у Београду. У Ојковици, где им је стално место боравка, добили су и ћерку, а са „Дивовима Златара“ редовни су учесници хуманитарних и еколошких акција широм Србије.
"Дивови Златар" сами производе расад
Раде и друже се-део "Дивова Златара"
Коментари