На школским теренима у центру Божетића оджан је соколски слет, на коме су ученици завршних разреда сеоске основне школе извели низ гимнастичких вежби које су некада, између два светска рата, крепиле тело и дух „сокола“ и „соколица“. Ђаци и њихови наставници упознали су присутне и са историјом соколства – покрета за „васпитавање омладине и телевежбу“ који је некада имао велики утицај, а о коме се данас, на жалост, мало говори.
А све су осмислили и извели Филип Бјелић, професор историје, и Наташа Буџевац, професорица физичког васпитања, уз помоћ ђака седмог и осмог разреда ОШ „Кнезова Рашковића“. Својеврсном часу историје, присуствовала је већина запослених, а план је да се нешто слично, уколико буде подршке, организује и за ширу публику.
-Соколство је неправедно скрајнута тема, већина данас о њему не зна готово ништа, мада је соколски покрет био изузетено развијен у време Краљевине Југославије. Прво соколско друштво у Рашкој области основано је 1924. управо у Новој Вароши, и до Другог светског рата имало је запажену националну и културно-просветну улогу, остављајући јак печат на живот и рад старовлашке паланке и околине. Соколско друштво имало је четири сеоске чете, од којих једну у оближњој Дебељи, из које данас долазе наши ђаци, као и у Радоињи, Бистрици и Радијевићима. Уз сарадњу учитеља, свештеника и угледних домаћина, чете су се углавном формирале у селима која су имала школу- подсећа Филип Бјелић (30), коме је "Соколски покрет у нововарошком крају 1924-1941" био тема мастер рада на Катедри за историју Филозофског факултета у Београду.
"Пливање по ваздуху", назив је једне од изведених вежби
А на соколском слету код школе на Боровитој главици све је било као некада. Виорила се тробојка краљевине (плава-бела-црвена), a дечаци су на главама имали шајкачу са заденутим птичијим пером... Након што је прочитан соколски завет из дечијих грла се сложно заорило једно „Здраво !“, што је био традиционални соколски поздрав. Затим су уследиле сложене гимнастичке вежбе: пливање по ваздуху, вежбе на козлићу, измена става и положаја, вежбе с палицама...
Соколски слетови, само знатно масовнији и посећенији од овог „огледног“ у Божетићима, често су се одржавали у Новој Вароши између два светска рада, а „соколови“ и „соколице“ са Златара били су учесници и слетова у околним местима. Чланови друштва могли су да буду само „морално исправни“ момци и девојке старији од 18 година, а друштво је имало и свој подмладак.
Птичије перо заденуто у капу, било је обележије "сокола"
Соколство као велика народна школа, настало је у Чешкој 1862. године као изразито словенски националноослободилачки покрет и организација за телесне вежбе, уз име птице која је у словенској народној поезији синоним племенитости и јунаштва, идеал снаге, лепоте и борбености. У нововарошком крају, економски заосталом, корене је пустило још у првој деценији 20. века, али је током балканских и Првог светског, делатност замрла. Соколско друштво у Новој Вароши основано је на Богојављење, 19. јануара 1924. године.
-Основано је на иницијативу среског начелника и предавача гимнастике у Гимназији Светозара Бркановића, учитеља Величка Марковића, свештеника Јевстатија Караматијевића, др Константина Черњајева, Рајка Рајановића и других, уз велику помоћ "ужичког Чеха" Јосифа Јехличке (1891-1986). О богатој делатности сокола сведочи обимна архивска грађа, извештаји међуратне локалне и државне штампе, те певачки, позоришни и тамбурашки одсеци, течајеви, приредбе и свечаности, пошумљавање голети, соколски домови у Новој Вароши и Бистрици и посебно соколски слетови у Вароши, околним местима, па одласци у Сарајево, Љубљану, Праг- каже Бјелић.
---------------------------------
СОКОЛСКИ ДОМОВИ
Чланови соколског друштва у Новој Вароши били су и Срби и Муслимани, сиромашни и богати. Његов рад помагали су добротвори- угледни локални трговаци, занатлије, индустријалаци, а помоћ је с времена на време стизала и од државе.
Друштво је имали и свој Соколски дом у Новој Вароши, који је доживео неславну судбину. Камен темељац положен је 2. августа 1933. године, грађен је добровољним прилозима па су се чланови друштва у просторије уселили шест година касније. Био је подигнут недалеко од Цркве, у Улици Карађорђевој. Након Другог светског рата често је мењао намену, да би био препуштен зубу времена. Уклоњен је пре десетак година јер су голи зидови претили да се обруше на главну улицу, тако да се данас не познају ни темељи.
Добровољним прилозима и радом чланова соколског друштва, Соколски дом саграђен је и у Бистрици, у центру села.
Грађен добровољним прилозима- Соколски дом у Новој Вароши
Коментари