Због народног веровања да ће воће посађено током преступне рађати тек сваке четврте године, многи ће прескочити ову 2024. И није их мали број. Они други пак тврде да су то само „бабске приче“, а са њима се слаже и струка.
-Не постоји ни једно научно нити религиозно објашњење због чега не би требало садити воће када је преступна година. Уместо сујеверја, воћари би требали пажњу више да посвете одабиру и припреми земљишта за садњу и набавци квалитетног садног материјала- каже за „Варошке новине“ др Александар Лепосавић, научни сарадник у Институту за воћарство у Чачку.
Воћари који више поштују народни календар садње, кажу, да ће радије „преспавати“ ову и сачекати наредну годину. Када треба орезати, нађубрити или испрскати воћку, радо ће послушати струку, али када је у питању исплативост садње воћа у преступној, ту немају дилему.
- То није сујеверје већ вековно искуство. Воће посађено у преступној години у најбољем случају рађаће тек сваке четврте и много је примера за то - кажу они.
Због таквог мишљања које се уврежило у нашем народу расадници су јесенас имали доста посла. Кажу ништа необично, јер је потражња за садницама повећана уочи сваке преступне године. Сујеверје везано за преступну годину постоји међутим и код самог одабира садница, јер се верује да током ње не ваља ни калемтити воће. Због тога многи избегавају да купују саднице у расадницима у години након преступне, па саде самоникле.
- Често се дешава да расадничари морају појашњавати купцима садног материјала када су и у које време обављали калемњење. Они искуснији међу њима, чак свесно искривљују истину коју презентују сујеверним произвођачима - каже др Лепосавић.
Проста рачуница каже да ће воћари који верују да је преступна година баксузна за производњу, у неповрат бацити читаве две календарске године. Ако послушају струку која каже да је боља јесења садња од пролећне, латиће се крампа и лопате тек крајем 2025.
-Јесења садња има предност јер се тада посађене воћке у току зимског одмора обезбеде довољним количинама влаге. Други разлог је тај што пресеци жила калусирају и на њима се у том периоду образују жиле сисавице које у рано пролеће, чим се земља загреје, интезивно обављају своју функцију, воћке имају ранији почетак вегетације и брже се развијају. Међутим, у неповољним климатским условима и на тежим земљиштима, воће се сади и у рано пролеће- каже др Лепосавић.
По народном веровању током преступне године веће и озбиљније послове не би требало започињети ни у другим сферама живота, не само у воћарству. Етнолози тврде да у томе народи Балкана нису усамљени, већ да слично размишљају и у другим деловима света.
Коментари