Од 10. децембра у Србији ће бити могућа вантелесна оплодња са донираним репродуктивним материјалом. Како најављују надлежни из Републичког фонда за здравствено осигурање, паровима који су овај поступак већ започели у иностранству, биће омогућено да га о трошку државе наставе односно заврше у нашој земљи. Током 2022. на адресу РФЗО упућено је укупно 7.200 захтева за финанасирање покушаја вантелесне оплодње, од чега је њих 150 од стране парова заинтересованих за донирани репродуктивни материјал. У овој институцији појашњавају да репродуктивни материјал подразумева јајне ћелије код жена и сперматозоиде код мушкараца, а може бити дониран и ембрион.
-Прогнозе су да ће до краја године бити око 8.000 захтева за вантелесну оплодњу што је сигнал да држава мора хитно да реагује по овом питању - истичу у РФЗО.
Финансирање вантелесне оплодње била је пре неколико година и једна од мера популационе политике локалне самоуправе у Новој Вароши , али се од ње убрзо одустало јер се подударала са овим државним програмом у борби против „беле куге“.
С обзиром на то да се општина Нова Варош већ годинама уназад налази на листи оних са изразито негативним природним прираштајем, где се током године роди мање од 80 беба, а умре троструко више становника, локална самоуправа из буџета издваја значајна средства за подстицај рађања – у просеку годишње око 26 милиона динара. Највећи износи опредељени су за новчане накнаде за новорођенчад, а било је и покушаја да се у програм мера уврсти и финансирање вантелесне оплодње.
-У 2017.години је Кабинет министра без портфеља задуженог за демографију и популациону политику са пет милиона динара пројектно подржао локалну меру вантелесне оплодње, чиме је уз суфинансирање Општине, седам парова покушало да на овај начин дође до потомства – каже Данијела Топаловић из општинске Службе за бригу о породици и деци.
Она, међутим, додаје да готово половина средстава није утрошена јер су били обавезујући критеријуми да парови претходно морају да исцрпе сву подршку државе у овој области.
–Програм се тако у многоме преклапао са државним, тако да се од ове мере убрзо одустало , иако је било интересовања. Са сличним пројектом, а који се делом односи и на вантелесну оплодњу, аплицирало је наредне године ка истом ресору и општинско одељење за локални економски развој, али програм није добио „зелено светло“ за суфинансирање- каже Топаловић.
Прикупљање документације за покретање поступка вантелесна оплодња о трошку државе подразумева најпре прибављање свих анализа, а након тога и биопсије, налазе патолога и слично... У државним установама, како је прецизирано, ова процедура максимално може да траје два месеца, али њена динамика, ипак, зависи од агилности самих парова. Списак свих потребних анализа налази се на сајту РФЗО. Када се све прикупи, следи одлазак на специјализовану комисију, а заказивање термина ће се од 10.децембра обављати искључиво преко еУправе. Надлежна комисија истог дана даје сагласност, а након тога убрзо следи и одлазак на клинику у којој парови желе да одраде вантелесну оплодњу. Сами бирају клинику и могу се определити за једну од седам државних и 14 приватних здравствених установа.
-Преко апликације парови ће у сваком моменту моћи да виде докле је стигла процедура добијања сагласности. Апликација је увезала све институције – од референтне лабораторије, преко Министарства здравља, до РФЗО и европских банака са којима држава већ има потписани уговор – појашњавају у ресорном Министарству и истичу да ће Србија ускоро бити једна од ретких земаља у којима увоз репридуктивног материјала не плаћају парови већ у целости држава.
О трошку државе ће се тако финансирати укупно шест покушаја бантелесне оплодње и оних са репродуктивним материјалом. На поступак ће имати право све жене до 45 година и то у следећим ситуацијама: оне које имају партнера, али не могу да из својих јајних ћелија постану мајке, оне које имају партнера до такође 45 година, али чији партнер не може да има децу, као и оне које немају партнере, а желе да се остваре као мајке.
У Србији, иначе, још увек нема прецизних података колико се годишње обави поступака вантелесне оплодње, јер се велики број њих реализује у иностранству, а које плаћају потенцијални родитељи.
-Европски просек је 1.100 процедура годишње, што је далеко више него у нашој земљи – тврде у Удружењу „Шанса за родитељство“ и истичу да је, поред финансирања увоза репродуктивног материјала, јако важно и то што је држава померила старосну границу жена за вантелесну оплодњу о трошку РФЗО са 42 на 45 година.
* * *
Овај текст је део пројекта " Здравствена слика - огледало друштвене заједнице"
Коментари