У Новој Вароши наталитет поново у паду, рођена 71 беба

И поред финансирања различитих програма у области локалне популационе политике, у златарском крају се и даље више умире него што се чује плач новорођенчади. Обесхрабрују најновији подаци да je у протеклих 11 месеци рођена свега 71 беба, што је за 12 мање него у истом периоду лане. Ако се овакав тренд настави до краја 2021. биће ово најцрња година у протеклих десет.

Локална самоуправа већ више од деценије уназад из општинске касе издваја значајна финансијска средства за подстицај рађања беба. Годишњи буџет за новчане накнаде за новорођенчад и незапослене породиље у просеку премаши цифру од око 25 милиона динара, што је знатно више него што општине у окружењу издвајају за борбу против „беле куге“. Статистика је, ипак, немилосрдна и показује да је и то недовољно да се зауставе негативни трендови због којих се Нова Варош и даље налази у групи од осам општина у Србији са најнижом стопом наталитета.

Ситуација по питању рађања деце у златарском крају била је нешто повољнија од 2016.до 2019. али се укупна слика рађања лане поново почела погоршавати. Тако се плач новорођенчади током 2016. зачуо у 111 локалних домаћинстава, у две наредне године у по 100, а током 2019. рођено је 107 беба. Лане је било 91 новорођено дете, што је на нивоу периода од 2012. до 2015.

Данијела Топаловић из општинске службе за бригу о породици и деци истиче да Општина последњих година улаже огромне напоре и средства како би се се ситуација на пољу рађања беба побољшала.

-Висина новчаних накнада за подстицај наталитета у општини Нова Варош је дуплирана у односу на период од пре девет, десет година. Тако су, рецимо, претпрошле године новорођенчад и незапослене породиље из општинске касе добили више од 26.000.000 динара, а у, на пример, 2014-тој -8,9 милиона динара – каже Топаловић и за „Варошке новине“ истиче : -Новчана накнада за прворођену бебу износи 100.000 динара, за друго дете 200.000, треће 300.000, четврто 400.000, а пето и свако наредно 500.000 динара.

Незапослене породиље за прво дете могу да рачунају и на месечни новчани подстицај од 12.000 динара, друго 15.000, треће 18.000, четврто 21.000, а пето и свако следеће 24.000 динара. Из општинске касе је лане издвојено око 6,4 милиона динара, а за накнаде новоренчадима 19,1 милиона динара. У ове сврхе је у првих десет месеци ове године исплаћено укупно 17.700.000 динара (за накнаде новорођенчадима 13.350.000, а незапосленим породиљама 4.339.000 динара).

Упркос паду наталитета у последње две године, чиме се у одређеној мери доводе у питање ефекти локалне популационе политике, у општинском руководству, међутим, сматрају да су висока буџетска давања у овом сегменту ипак ублажила проблем „беле куге“ која, иначе, није, како истичу, спецификум само за ово подручје, као и да очекују да ће значајнији ефекти, уз додатну помоћ из републичког буџета, тек бити видљиви у будућности.

-То је дугорочан процес који смо ми као локална самоуправа покренули међу првима у Србији. Сваке године за подстицај наталитета из буџета определимо од 23.000.000 до 26.000.000 динара, а реализујемо и бројне друге пројекте како би наша деца имала што боље услове за одрастање и срећније детињство. У програму за бригу о деци и породици још увек нећемо ништа мењати и наставићемо да улажемо, јер је улагање у децу највећа инвестиција и залог за будућност – каже за наш лист председник општине Радосав Васиљевић и истиче : -Чињеница је да се у последње две године родило мање од стотину беба, то нас јесте пољуљало, али је и то, сигуран сам, још једна од последица епидемије короне. Већ готово две године влада општа несигурност и страх од болести. То је, између осталих, један од разлога да се многи наши суграђани замисле да ли да у условима пандемије проширују породицу, а какве би евентуално здравствене проблеме Цовид 19 могао да изазове током и након трудноће.

Председник Васиљевић додаје да интерна статистика надлежне општинске службе показује и то да су досадашње мере, ипак, дале резултате.

-О томе сведочи податак да се, рецимо, током 2010.у свега педесетак кућа чуо плач новорођених беба, а у 2016. на пример 111 девојчица и дечака. Ни овом статистиком нисмо задовољни јер годишње дупло више људи умре него што се роди. Али, постављам питање шта би се тек десило да као општина не издавајамо оволико средстава за подстицај наталитета. То би вероватно била катастрофа у најави, а грашани би нам рекли да све паре дадосмо за изградњу путева, па и до места где чак и нема младих нараштаја – сматра председник Радосав Васиљевић.

РОЂЕНО ВИШЕ ДЕВОЈЧИЦА: -Од 71 бебе рођене у овој години, 37 је девојчица, за разлику од лане када су били бројнији дечаци. Предњаче прворођена деца (30), док су на зачељу петорођена (једно). Баш као и прошле године, готово дупло више беба има место пребивалишта у градском него на сеоском подручју- само су неки од података из општинске службе дечје заштите.