Школа у Јасенову на Митровдан је прославила век постојања. Поводом значајног јубилеја малобројни ђаци приредили су пригодан културно-забавни програм и подсетили на њене почетке и њен значај кроз историју за читав овај крај. Поред просветних радника свечаности су присуствовали и родитељи ђака, мештани, представници Школске управе и Општине Нова Варош.
Стоти рођедан школа у Јасенову прославља као издвојено осморазредно одељење школе у Радоињи. Одлуком просветних власти ОШ“Вук Стефановић Караџић“ јесенас је због малог броја ђака изгубила статус матичне и са својим издвојеним одељењима у Горњој и Доњој Белој Реци припојена ОШ „Гојко Друловић“.
-Истина је да статусна промена установе међу мештанима, члановима колектива, децом и њиховим родитељима буди емоције, али и отвара бројна питања. Желим, ипак, да вам поручим да промена статуса не умањује вредност и драгоценост ове школе и њену стогодишњу традицију. Ова осмољетка је била и даље остаје „срце“ Јасенова и читавог краја. Сто година није само број на папиру. То је 100 генерација, хиљаде исписаних свезака, првих научених слова и дечијих снова који су управо из ових клупа полетели у свет – рекла је у поздравном слову Душица Новаковић директорка ОШ“Гојко Друловић“ у Радоињи.
Школа наставља своју просветно-васпитну мисију- Душица Новаковић (Фотографије: Р. Поповић)
Она је нагласила да снага једне образовне установе не зависи од величине места на мапи, већ од љубави, поштења и посвећености људи који у њој раде, уче и стварају.
-Зато ученицима поручујем да ово место и даље буде „одскочна даска“ за те њихове велике снове. Учите, питајте и истражујте и увек будите поносни на то одакле долазите, јер потичете са тла које има дубоке корене. Без обзира на то где вас у будућности животни путеви одведу, знајте да сте темеље знања, али и доброте и поштења, стекли управо овде, под Муртеницом – додала је Новаковић.
Она је колективу и мештанима поручила да се заједничка мисија села и просветара наставља, а примарна је да се сваком детету пружи пажња, подршка и знање какву само овако мала, пожртвована и посвећена средна може да пружи младим нараштајима.
-Првих 100 година је иза нас као понос и путоказ. Наредне су пред нама као задатак и нада. Нека се у овим учионицама и у веку који долази чује дечја граја, учи Вуков језик и стварају добри и успешни људи – закључила је Новаковић.
Оригиналан и занимљив музичко драмски колаж- из програма
Након њене беседе, талентовани ученици и ученице су извели занимљив и оригиналан музичко-драмски „колаж“. На програму су се тако нашли кратки и шаљиви драмски скечеви, рецитовали су се пробрани стихови највећих српских песника, певале родољубиве музичке нумере, чуле су се бројне народне умотворине и пословице, а приказана је и одлично урађена видео-презентација о дугој традицији и „цртицама“ из живота ове осмољетке.
Није изостало ни подсећање на историјат школе, у којој се прво школско звоно чуло давне 1926. године, а на иницијативу и уз подршку мештана и тадашњих власти. Школа је у самом почетку имала две учионице, а као први учитељ и данас се памти Млађен Симовић.
На свечаности повод 100 година од њеног оснивања чуло се да ни најтежа историјска искушења нису успела да угасе просветитељски пламен на овом подручју. Истина, током Другог светског рата, рад ове четвороразредне школе је у више наврата био прекидан, али је захваљујући пожртвовамошћу житеља, она сачувана. У том периоду, како бележе хронике, школска зграда је чак два пута страдала у пожарима.
У програму поводом јубилеја учествовали сви ђаци
Од 1954. до 1961. године, школа у Јасенову је прерасла у осморазредну и тада постаје значајно образовно и културно стециште читавог краја. Касније су јој припојене и четвроразредне школе у Кућанима, Ојковици, Трудову, Доњој и Горњој Белој Реци чиме је њена просветитељска улога била заокужена у једну драгоцену целину.
Школа у Јасенову данас има свега девет ђака и једног предшколца, и како ствари стоје, у годинама које долазе биће их све мање. А почетком 70-тих ОШ “Вук Стефановић Караџић“ имала је 445 ученика и ученица, свој интернат за ђаке пешаке, док се настава одвијала у две смене.
Свечаности присуствовале бројне званице
-Школа „Вук Стефановић Караџић“, након века постојања и успешног рада, више не постоји као самостална установа. Ипак, промене у организацији и називу не могу избрисати век њеног постојања, нити трагове који су дубоко укорењени у животима бројних генерација и мештана. Век постојања школе је и 100 година заједничког трајања, рада и вере у знање. Сваку генерацију чине људи који одлазе, али и они који долазе, а школа остаје место које повезује прошлост, садашњост и будућност. Нека наредне године и даље буду испуњене добрим резултатима и успесима ђака и њихових наставника, а на добровит читавог колектива и краја. Важно је да школа живи у ма каквом организационом статусу, а живи док год у њој има ђака – казала је Душица Поповић, последња директорка ОШ "Вук Стефановић Караџић" у Јасенову, која је ову функцију обављала пуне две деценије и којој је на прослави јубилеја указана посебна част и поштовање.
Коментари