Под пластеником у Сеништима Радојко – Лале Стојковић ове године произвео је три тоне парадајза. Берба је при крају, а задовољан је и ценом и приносом. Каже, од свих повртарских култура које на планини могу да се гаје под најлоном, парадајз је најисплативији.
Стојковић је највећи произвођач парадајза у нововарошком крају. На 3,2 ара под пластеником има 550 садница сорте „амати“, а у два реда и 600 струка паприке.
-Рачуница је јасна. Паприка под пластеником заузима доста простора, а једна садница да највише килограм рода, док је парадајза шест, седам пута више. Код нас где је оштра клима, паприка након садње дуго 'болује' и касно стиже за брање, па је теже продати- каже Стојковић.
Са првим јесењим данима у пластенику Стојковића у сумрак се пале сијалице и горе по целу ноћ. Овде на хиљаду метара надморске висине, чести су мразеви, па најлон и светло чувају род. Дешавало се, кажу, када је лепо време да парадајз беру све до Аранђеловдана.
-Три сијалице од по 200 вати, и најлон могу да сачувају род од измрзавања и када се спољна температура спусти четири, пет степени испод нуле. Вештачко светло не да биљци да спава, већ је тера да ради и подстиче фотосинтезу, од које живи, па парадајз расте и зри и ноћу упркос хладноћи. У пролеће расад бранимо гасним топовима, а садимо га обично између 15. априла и 15. маја- каже Стојковић.
У засеоку где се две куће Стојковића, парадајз производе без пуно прскања, због чега је и цењен међу купцима.
-У првих 15 дана након садње имамо два прскања која обухватају комплетну заштиту, од ваши, пегавости, трулежа, пламенице. И након тога више ништа, па се наш парадајз може јести одмах након брања, на шта смо посебно поносни. Заливамо га системом 'кап по кап', јер док расте и једра хоће доста воде, док када зри треба му заврнути славину- каже Стојковић.
Пластеничком производњом се баве годинема - Стојковићи у Сеништима
У пластенику има доста посла, значајна су и улагања, али се исплати. Просечна продајна цена парадајза је ове године око 110 динара и са њом су произвођачи задовољни. Све што изнесу из пластеника Стојковићи продају у својој продавници на Тавнику, уз магистралу, а део пласирају и преко маркета „Јелика“ на Браношевцу.
- Најскупљи је расад, а пролетос смо га платили 45.000 динара код проверених произвођача, јер само укилико имате квалитетан расад можете се надати и добром роду. Велика су и почетна улагања, али пластеник када једном подигнете, у нормалним условима може да траје дуго. Пластеничком производњом бавимо се годинама. Раније смо имали четири мања, али сам их склонио након што сам подигао овај већи, дуг 30 и широк осам метара. Сада пластеник могу на целој површини да обрађујем фрезом, што нам је знатно олакшало посао- каже Стојковић.
И ЕГЗОТИЧНО ВОЋЕ : На парцели уз пластеник, Стојковићи су пролетос засадили и кивано, егзотично воће које се у Србији све више гаји. Имају га за своје потребе, али како је добро родио, размишљају да догодине прошире производњу.
Кивано или рогата афричка диња, изгледом плода и стабљике налик је краставцу. Бере се у рану јесен када је добро зрео, а има мешавину укуса ананаса, диње, краставца и кивија. Богат је витамином Ц, минералима и фосфором, а за опоравак целог организма лекари препоручују један на дан.
Коментари