Одшколовала три ћерке сакупљајући шумске плодове

Када је пре 15 година остала без посла, Нововарошанка Цмиљана - Цмиља Поповић (57) није хтела да обија прагове тржишта рада и тражи милостињу државе и општине, већ је пуна ентузијазма и нове енергије покренула сопствени бизнис. Торбу на рамена, па у Златар на брање и сакупљање шумских плодова и биља. Тако је наша предузимљива и вредна суграђанка почела, а данас на тезгама широм Србије продаје широку лепезу својих производа.

-Све што уберем или откупим, у својој кућној радионици прерадим и пакујем у теглице, флаше и другу интересантну амбалажу са нашом породичном етикетом. Слатко и џемови од јагода, малина, вишања, купина, рибизли, боровница, у којима нема конзерванаса и вештачких боја, ликери и домаће ракије (клековача, траварица, ораховача), најтраженија су роба. Одличну прођу имају и лековито биље и чајеви, а палету производа сам проширила и на разноразне тинктуре, које су све траженије на тржишту – прича за „Варошке новине“ Цмиља Поповић и истиче да је за њен успех у предузетништву заслужна читава породица – супруг Благомир и њихове три ћерке, иначе, школоване од овог бизниса.

Цмиљана и Благомир су на старту садили воће на породичном имању, али сада већином откупљују јер је посла све више, а захтеви муштерија су, како кажу, за њих закон. Корона јесте скресала приходе, али не толико да угрози бизнис, додају Поповићи.

-Људи траже здраву храну и плодове убране на висовима Златара. Не жале да плате кад је нешто квалитетно. Имамо доста сталних муштерија, градимо коректне односе са њима, прилагођавамо се потребама тржишта и покушавамо да пратимо трендове у овој области – истиче Цмиљана и додаје да од овог посла може солидно да се живи, али уз пуно рада, одрицања, едукације и ангажовања читаве породице.

Саговорница „Варошких новина“ поручује женама без запослења, као и онима које имају идеје, предузетнички дух, креативност и упорност, да се одваже и судбину узму у своје руке јер се сваки труд на крају исплати.

-Да бих дошла до динара, нисам се либила никаквог посла, чак ни да подбијам клинове. Сада сам, хвала Богу и најближима, сама своја газдарица. Не би, међутим, било на одмет да нам држава некаквим олакшицама и новчаним стимулансима помогне. Тешко је нама женама у овом мушком свету, али не дамо се ни ми тако лако – шеретски прича Цмиљана која је, иначе, пре седам година путем конкурса Европског ПРОГРЕС-а добила чак 10.000 евра за куповину опреме за сушење воћа.