У Ребељу изнад Увца, тамо где су стари некада сејали жита да прехране себе и своја стада, данас расте цвеће разних боја и опојног мириса. Лепа ката и лепи човек, па босиок, турски каранфил и шушкавац... И све засађено и неговано руком оних који уживају цвећу и који од цвећа живе.
Крајем септембра када смо посетили овај засеок у Рутошима, њива испод куће Миодрага и Милкице-Милке Нијемчевић, подсећала је на рајску башту. Цветњак у Ребељу једини је овог типа у нововарошком крају и један од ретких у планинским селима југозападне Србије где се цвеће углавном гаји као украс на окућницама. Прошле године под цевећом су овде имали шест, а ове четири ара. Све што уберу продају на својој пијачној тезги у Ужицу.
- Цвеће као и сваки други живи створ хоће воде и тражи често заливање, а како је ово безводан крај прошле смо се баш намучили. Ишли смо с цистернама по воду чак на Радоињско језеро, јер код нас је није било довољно, па смо због страха од суше, ове смањили парцелу. На срећу успели смо пролетос да оспособимо два бунара са којих се снадбевамо, па ће наредне овде бити доста цвећа као некад- кажу за „Варошке новине“ Нијемчевићи, Миодраг (59) и његова супруга Милка (56).
Рајска башта изнад Увца
Нијемчевићи живе и раде у Ужицу, а у Ребељу резано цвеће гаје на Миодраговој очевини. Први струк су овде засадили пре четири године, а под цевећем имају и осам ари у околини Ужица. Кажу за њихове потребе довољно. У „срећно време“ цвеће су гајили и у седам великих пластеника, али су одустали. Оно што од цвећа не успева на нашим просторима, добављају из Холандије.
-У Ребељу су за узгој цвећа на отвореном иделани природни услови, још само да имамо више воде. Земља је растресита каква и треба да буде, а због високих брда около, лети када су врелине залади већ око четири поподне. Имамо и квалитетно семе, које углавном сами производимо, а за прихрану користимо стајско овчије ђубре, које је се показало као најбоље - кажу Миодраг и Милка.
Миодраг је иначе музичар, а бави се и молерајом, па је због посла често ван куће. Али је увек ту када Милки треба помоћи око цвећа. А она је преко две деценије у овом послу. У почетку је радила сезонски, па затим имала цвећару, једну од познатијих у граду на Ђетињи, а задњих 15 година резано цвеће продаје на тезги у „главној улици“, на платоу изнад зелене пијаце. Бави се и декорацијом сала за весеља.
-Све је мање посла али од цвећа и даље може да се живи, мада су трошкови све већи и букети све скупљи, а платежна моћ грађана све слабија. Некада се на ужичкој пијаци цвеће продавало на 15 тезги, и било је посла да смо морали да ангажујемо и раднике, а данас нас је свега шест уличих продаваца, и све постижемо сами. Промет је опао бар пет пута- каже Милка.
Лековито биље за суве букете суше у старој брвнари
Ребељ је засеок у брдима изнад дољег тока Увца, недалеко од манастира Јања, и до њега се стиже земљаним путем кроз густу листопадну шуму. Од Нијемчевића кућа поглед пуца на рушевине средњовековног града Клак и истоимени засеок у Сеништима, који су на супротној обали реке, као на брану на Радоињском језеру, узводно од села. Радоињско језеро је иначе, најмање од три хидроакумулације у низу у кањону Увца, а плану је и четврта у дубодолини испод Нијемчевића кућа.
У засеоку Ребељ који некада врвео од живота, данас је током целе године настаљњена свега неколико кућа. Напуштена имања нема ко да обрађује,па зарастају у шуму, коров и трње, као и у многим другим крајевима широм Србије. На срећу, на некадашњим сенокосима и пашњацима много је лековитог и коровског биља, попут спориша, кантариона и чичка, од кога се праве „суви букети“. Самоникло биље Нијемчевићи суше на промаји у старој брвнари, и продају, углавном током зимских месеци када немају свежег резаног цвећа из своје баште.
Букет од цвећа из Ребеља
-Цвеће које гајимо на отвореном, или беремо у природи, разлог је више да чешће долазимо у Ребељ. Обновили смо и стару кућу, имамо и воћњак, печемо ракију... И деца и унуци често долазе овде, па се надамо да имања има будућност- кажу супружници Миодраг и Милка Нијемчевић.
----------------------------
ВОЛИ ПАЖЊУ И ВОДУ
Гајење резаног цвећа на отвореном је захтеван посао, јер биљке захтевају пажњу и негу.
-Парцела се пре садње мора узорати, фрезирати и нађубрити, а када порасте цвеће се расади, и окопава бар два и плеви три пута. Мора се и редовно третирати. Цвеће тражи и доста воде. У почетку мора да се 10 до 15 дана залива свако вече, а касније на два до три дана- кажу Нијемчевићи.
Као и у свакој „фабрици под ведрим небом“, и производња цвећа носи ризик.
-Рани октобарски снег и срнећа дивљач, које има све више у овим крајевима, ове јесени су нам причинили доста штете. Највише је страдао босиок- кажу Нијемчевићи.
(Фотографије: Ж. Дулановић)
Коментари