На дедовини у Ојквоци код Нове Вароши, Филип Матовић подигао је шаторско насеље како би оживео запуштено имање и удахнуо нови живот селу које се полако гаси. На ливади коју изнајмљује туристима до скора су пасле комшијска стада, јер чланови фамилије разасуте по свету нису имали ни времена ни воље да обрађују имање које је отхранило генерације Вићевића.
Кућа у којој Филип од летос живи, под кључем је била од 1995. када је Јеремија Вићевић, његов прадеда по мајци, због болести и дубоке старости морао да напусти имање и пређе код синова у град. У њу су након тога чланови породице долазили тек неколико пута годишње, на фамилијарна дружења.
-Мада сам одрастао код очевих родитеља на Рајцу, још као дечак сам заволео ова брда изнад Златарског језера. Касније током средње школе и студија често сам долазио у Ојковицу са друштвом. И сви они тврде да ово место има неку посебну енергију, што је било и пресудно за моју одлуку да баш овде запловим у воде туризма- прича Филип Матовић (29).
А ко жели одмор у шатору са предивним погледом на највећу и најлепшу од три хидроакумулације у кањону Увца, Ојковица је прави избор. И неће погрешити. Боравак овде кажу, крепи душу, па је све више туриста „номада“ који асфалтним друмом од Кокиног Брода стижу у село. У кампинг одморишту на Филиповом брегу изнад Вићевића, првом у овом крају, тренутно је места за 20 шатора.
-Камп је подигнут на 1.150 метара надморске висине, на непун километар изнад Златарског језера. Цела ливада је у сунчаној страни, па се ујутру види излазак, а увече и залазак сунца, који је величанствен. Камп парцеле за шаторе распоређене су у три реда на 50 ари, на благој падини ка језеру, како шатори један другом не би заклањали поглед. Нисам желео гунгулу и журку, већ сам направио место за одмор- каже Филип.
Филип Матовић на Филиповом брегу
Филип је по занимању дипломирани економиста. Средњу и основну школу завршио је у Горњем Милановцу, где му и данас живи породица, а факултет у Београду, одакле се после осам година живота преселио у Ојковицу.
-Када је у Србију прошле године дошла пандемија , све чешће сам почео да размишљам о промени начина живота. Од појаве короне послове сам обављао онлајн , па сам помислио зашто би плаћао стан у Београду , када би све то могао да одрадим из села? Уморио сам се градске гужве, и јурњаве, јер сам у једном тренутку био ангажован на чак три посла- каже Филип.
Кампинг одмориште „Филипов брег“, названо по узвишењу, опремљено је као и сви други туристички објекти овог типа, а Филипу су са саветима доста помогли у Кампинг асоцијацији Србије. Има санитарни објекат, са WЦ и туш кабинама, умиваоницима и спољном чесмом за прање судова. Тренутно је највише домаћих туриста, а Филип очекује да ће од идуће године бити доста кампера из западне Европе.
-Кампери који имају своје шаторе плаћају само ноћење по особи, док они који немају опрему код нас могу да изнајме шатор са душеком на надувавање, јастуцима, џезвом, плинским решоом, роштиљем, таландаром и котлићем. У селу код мештана могу да купе домаће производе. Имам добру сарадњу са туристичким радницима на локалу, па су у понуди и вожња кајаком, чамцима, катамараном, квадовима, бициклистичке и оријентиринг туре- каже Филип.
Он није једини који је из града дошао да живи у Ојковицу из које млади масовно одлазе у потрази за бољим животом. Први су то пре пар година учинили супружници Дуња (34) и Владимир (34) Ристановић који за ово село нису родбински везани, па затим и њихови пријатељи Предраг (66) и Снежана (56) Ђурић, Крајишници који су живели у Америци. Долазак у Ојковицу најавило је још неколико њихових пријатеља, који су овде већ купили запуштене куће и имања, што малобројним мештанима улива наду.
Попут њих и Филип Матовић намерава да се овде скући, и да једног дана оформи породицу. Он тренутно реновира зидану једноспратницу у којој му је прадеда Јеремија живео, а намерава да среди и запуштену брвнару поред.
-У овој брвнари коју имамо од памтивека, родио се мој деда Миленко, мајчин отац, као и његових седморо браће и сестара. У школи у Ојковици која је одавно затворена, деда је завршио осмолетку, па је од средње наставио школовање у Београду и касније се због посла скућио у Прислоници код Чачка. Игром судбине сада сам се ја вратио тамо где је он рођен, с намером да оживим запустело имање. У цео пројекат већ сам уложио близу два милиона динара уштеђевине и кредита, и не намеравам да ту станем- каже Филип Матовић.
(Извор: agroklub.rs / Željko Dulanović)
Коментари