Филип Бјелић (25) једини је млади историчар из Нове Вароши који се већ пуну деценију , са пуно љубави и ентузијазма, бави истраживањем прошлости златарског краја. Брижљиво сакупља и бележи историјске чињенице о свом завичају, као и својој породици, родбини, селу. Од заборава покушава да отргне и умотворине горштака као зрнца народне мудрости, анегдоте, обичаје, веровања…Проналази и чува значајна документа, предмете, старе фотографије које сведоче о бурним минулим временима у овом делу Србије.
У Филиповој правој малој архивској ризници посебну драгоценост чини збирка са 500 народних изрека и пословица, око 800 песама “извика” и стотинак оних “на бас”, као и више од 1.000 старих речи и израза карактеристичних за нововарошки крај.
-Још од раног детињства ме занимају догађаји из прошлости , посебно традиција нашег краја. Већ при крају осмољетке знао сам да ће историја бити, не само моја љубав и хоби, већ и професионално опредељење. Истраживачким радом бавим се, међутим, не само из задовољства и одговорности према професији, већ сматрам да је то и мој дуг према завичају – каже за “Варошке новине” Филип Бјелић, који је историју дипломирао пре две године на Филозофском факултету у Београду.
Истраживање прошлости, дуг према завичају - Филип Бјелић
Овај млади историчар се, иначе, још као основац издвајао од својих вршњака. Док је већина његових другара била окупирана модерним технологијама и дружењима по кафићима, Филип је био активан у нововарошком Културно-уметничком друштву Дoма културе, а једини је у својој генерацији и шире који је већ као осмак прочитао сва дела са полица завичајног одељења при матичној Библиотеци.
Филип је последњих година окупиран радом на истраживањима о историјату и значају Соколског покрета у Новој Вароши у периоду од 1924. до почетка Другог светског рата. Сва сазнања на ову тему, која је уједно била и окосница његовог мастер рада на Катедри за историју Југославије, Бјелић планира да сабере међу корице књиге односно монографије.
-Циљ овог истраживања је да се шира јавност упозна са историјатом, активностима, утицајима и значајем Соколског покрета , јер је ова организација соколства била запостављена, те је у последњим деценијма помињана код ретких истраживача и то само у фрагментима – каже Бјелић.
Филип подсећа да је, иначе, прво соколско друштво у Рашкој области основано управо у Новој Вароши. У време када је на овим просторима друштвени живот био запарложен, а културно-просветне активности занемарљиве. Бјелић открива да је Богојављење 1924.године прецизан датум формирања соколског друштва. Основано је са задатком да “у физичком и културном погледу подиже омладину”. У свом саставу Друштво је имало и своје чете у Дебељи, Радоињи, Бистрици и Радијевићима.
Млади нововарошки историчар у досадашњим истраживањима односно свом раду на ову тему, напомиње да су у раду соколске организације у нововарошком крају активно учествовале чак читаве породице или већина њених чланова, а апострофирани су Караматијевићи, Стевовићи, Томићи, Мусићи, Бербовићи, Борисављевићи, Хаџимуртезићи, Јелићи, Млађеновићи, Љујићи, Гујаничићи…Ту су и подаци о богатој културно-просветној делатности Сокола, бројним слетовима, приредбама и свечаностима, али и за тадашње прилике стабилним финансијама. Посебан фрагмент односи се на историјат Соколског дома у главној градској улици, а од кога се данас не познају ни темељи.
Коментари