Током прошле године у нововарошком Центру за социјални рад евидентирано је 80 жртава породичног насиља, што је дупло више него у 2018-тој. Лане је готово утростручен и број жртава малолетничког вршњачког насиља , док су потребе грађана за материјалним давањима из републичког, односно, општинског буџета нешто мање него раније – каже за “Варошке новине” Јелена Лековић, директорка општинског Центра за социјални рад, на чијој се евиденцији током 2019.нашло око 2.000 Нововарошана који су примили неки од видова социјалне помоћи и користили услуге из области породично-правне заштите.
За запослене и интерне стручне тимове при Цнетру за социјални рад прошла година била је специфична. Уместо социјале, обележиле су је појачане активности у посредовању приликом решавања проблема у породичним односима, посебно у бракоразводним споровима, који су из године у годину све тежи и комлекснији. Разлози због којих бивши супружници тешко долазе до компромиса су различити, неретко банални, али је камен спотицања у већини случајева висина алиментације за децу.
-У експанизији је и насиље у породици и малолетничко вршњачко насиље. Лане смо имали чак 80 пријава за физичку односно психичку тортуру коју су већином жене трпеле у породичном дому. Насиље трпе и старије особе, али и деца. Злостављање деце спада у најтеже облике трауматског искуства са често трајним последицама на развог детета, нарочито када је реч о његовом емоционалном сазревању- истиче Лековић.
Евидентирана су и 23 малолетника са проблемима у понашању и сукобу за законом, а у последње време доминантан је физички обрачун међу вршњацима – тинејџерима узраста између 15 и 17 година.
- Компликовани случајеви у овом сегменту у неком ранијем периоду могли су се набројати на прсте једне руке, а сада их је све више. Брутално песничење међу тинејџерима дешава се најчешће на улици , испред кафића и дискотека, као и у школском дворишту, а посебно су забрињавајући све учесталили физички обрачуни међу девојчицама. У Центру смо фокусирани да у оваквим случајевима деци и њиховим родитељима пружимо адекватну психолошку подршку и да их саветодавно усмеримо, уз одличну сарадњу са локалном Полицијом и другим надлежним институцијама. Одговорност сносе и медији који на глобалном нивоу исувише дају публицитет насилничком понашању међу младима- каже Јелена Лековић
Коментари