Почетком децембра у центру Горње Беле Реке враћен је стари сјај крајпуташу подигнутом у славу и част двојице ратника из фамилије Бумбовић, палих у одбрани Србије 1916. године. Споменик јунаштву и нашем немару – годинама оборен на земљу или прислоњен и сајлом везан уз бандеру, више није ругло украј пута за Златибор, недалеко од школе, кафане и продавнице.
Опет је видљив епитаф на каменом тесанику. И родбина и клесар имали су намеру – да зауставе путника, а онда шкрти подаци: о прерано угашеним животима у Великом рату и костима осталим далеко од завичаја, то ко им подиже белег и пали свеће... Док је и века и света, нека се зна:
„Драгојло Бумбовић из Беле Реке потпоручник I чете, II батаљона, 4. пук, живео 33 године, погинуо на Кајмакчалану храбро за отаџбину 5. 10. 1916. г. И чича му Јеврем, војник II чете, 2 натаљона, III позива.Живео 40 година, погибе у Вертекопу, 1916. године.Спомен подижу ожалошћени брат Д Манојле мајка Јека и Јеврему подиже син Благоје и жена Совија“.
Споменик је у врху лучно обликован, а на бочним странама су у рељефу ратничка знамења: на левој сабља и мала ниша, а на дресној три ордена, од којих је један крст и пушка, док је на полеђини велики крст на пирамидалном постољу.
Белег Солунцу, потпоручнику Драгојлу, који је погинуо кад је Дринска дивизија започињала офанзиву за повратак српске војске у отаџбину и стрицу му Јеврему, палом код Скадра при повлачењу преко Албаније, обновио је Миладин Ивковић, академски вајар и рестауратор из Сирогојна.
Запис у камену - крајпуташ очишћен од лишајева и маховине
Мере техничке заштите за рестаураторско конзерваторске радове издао је Завод за заштиту споменика културе Краљево у априлу 2016. године. Удружење потомака ратника 1912-1920. године „Војвода Петар Бојовић“ добило је средства на општинском конкурсу минулог лета.
– Споменик је подигнут на бетонском постаменту и очишћен од наслага прљавштине, лишајева, маховине и микро организама и наслага соли. У конзерваторском поступку испуњене су пукотине и напрслине и санирана већа оштећења уз употребу материјала отпорних на спољне утицаје, промену температуре, дејство влаге и микроорганизме. Са обнављањем слова урезаног текста и рељефа споменику је враћено првобитно стање – истиче вајар Ивковић, најављајући за пролеће уређење околине.
Епитафи на крјапуташима нашег краја, а највише их је украј путева и на раскршћима и сабориштим Муртенице, готово су нечитки: нагризају их године, кише, ветрови, лишајеви, људски немар, сви помало...
Познати српски истраживач крајпуташа Радојко Николић назвао је ово етнографско благо каменом књигом предака јер се на основу сачуваних записа може стварати слика о животу ратника, али и о родбини, мајсторству клесара.Они су део историје српског села, незаобилазни у хроникама.
– Имамо услове Завода за рестаураторско конзерваторске радове на четири крајпуташа и једној спомен-чесми и надамо се да ће у Скупштини општине имати разумевање и обезбедити срества, како би наставили започето – истиче Милан Бјелић, председник Удружења потомака ратника 1912-1920. године.
ИМЕНА ПОРЕД ОЛТАРА : Избледела су сећања, а нема ни фотографија ратника, чији је белег на имању сродника. Од малобројне фамилије овде је и у Београду – по једна кућа.
Испод натписа „Пали белоречки јунаци 1912-1918, за слободу своје отаџбине“, на две мермерне плоче поред олтара цркве Преображења Господњег у Белој Реци – 127 имена. На челу чете јунака и имена за незаборав су свештеник Лазар Турбатовић, учитељ Младен Симовић, Бошко Џелебџић, капетан прве класе, Дмитар Варагић, артиљеријски потпоручник и Драгојле Бумбовић, пешадијски потпоручник.
Дуг - Споменик потпоручнику Драгојлу и трећепозивцу Јеврему Бумбовићу
Коментари