Две кључне улице у Новој Вароши носе имена Срба који су потомцима отварали очи и крчили путеве опстанка. Она главна, поред Општине, названа је по Карађорђу, вођи Првог српског устанка, а средња, у коју се слива градић између Ражишта и Касарне, дичи се именом првог српског просветитеља, утемељивача цркве и државе – Светог Саве.
У славу и част још двојице међаша српског рода Нововарошани су окачили уличне табле: име изумитеља светског гласа – Николе Тесле, носи улица поред Лимских ХЕ и Трга, кроз Насеље, а једини градски трг име земљака, најславнијег Старовлашанина, војводе Петра Бојовића.
У памћењу и сећању овде се чувају и имена и других знаменитих личности Србије и Старог Влаха – кнезова Рашковића, Јована Цвијића, мајора Илића, Филипа Вишњића, проте Јевстатија Караматијевића, Ћамила Сијарића, сердара Јанка Вукотића. На устанке и отпор туђину подсећају Раоничка буна, Шанац, Солунских бораца , Комитска, Јаворска, Рода Стевовића...
Дужи аршин у времену, исправљене неправде и заблуде - Нова Варош
Међу 49 имена улица враћени су и стари називи: Ђачка, Поточило, Старо Поље, Зелена, Јањића Брег, Кубуровина, Суводо, Крџавац, Петловац, Милановац, Вионик, Зидине, па сокаци Борисављевића, Ивишбеговића, Ристића...
Ови називи утврђени су почетком последње деценије прошлог века. Наиме, само десет година након што је крајем 1980. године, од 44 улице у граду 37 понело имена бораца, јединица и датума из НОБ-а – покренута је иницијатива за исправљање неправди и заблуда (текст „Наопак раскид са прошлошћу“, „Златарске новости“, 4. октобар 1990. године) . Затражен је дужи аршин у времену и да, уместо идеолошке острашћености и скоројевићких манира – у крштавању улица називи одражавају историјски и културни идентитет града и краја, буду огледало баштине...
Уз сучељавање аргумената и вишемесечну јавну расправу, већина чланова Општинске комисије је поштовала утврђене критеријуме – да улице добију имена личности од изузетног значаја за историју, просвету и културу ,те неких ратника и часних предака, али и да се врате стари топоними, по којима их народ зове и памти од вајкада...
ВИГЊЕВИ И МАХАЛА: Некима је сметало да Вигњеви остану на таблама, а после одлуке Скупштине општине 1993. године, било је неколико „козметичких“ промена или „летећих“ измена. Због неуких кумова и брзоплетости, без улице је остала чувена сликарска лоза Лазовића из 18. и 19. века, из адресара је избачена Старовлашка, а Кнезови Рашковићи протерани на периферију. Пре неку годину је Махала преименована у Златарску, а народ не ферма за уредбу, па је зове Златарска Махала...
Коментари