У лакту Лима у Доњој Бистрици, испод вира Тавник (где је сад Кучински мост преко језера), била је шљункара. Песак и шљунак, што су притоке доносиле из Полимља и са црногорских планина, брзаци су препирали и река слагала на месту где се, кад утањи, могла прегазити
–Шљунак за градњу ХЕ „Бистрица“ и дела енергетског система на Увцу, као и за реконструкцију путева са Бистрице за Пријепоље, Прибој и Нову Варош, из Лима је вађен – ручно. Из корита реке извлачен је запрегама на оближњи лагер. Тамо је учинак кубициран и, опет ручно, товарен на камионе – листа албум успомена и слике детињства професор Радиша Филиповић.
ХЕ „Бистрица“ је пуштена у рад 1960. године, а на слици, коју годину касније су рабаџије Живојин Бјелић из Челица, Нико Коловић и Љубо Стопић из Бистрице и Милосав Симеуновић, помоћни радник из Кучина. Рабаџије су овде проводиле месеце, имали су „бајте“ (склепане од дасака), доносила им се храна и преобука . Од јутра до мрака, по блату, сунцу, прашини, рогоње расе буша вукле су шинска кола, док су „Србијанци“ стизали са гумарабама, испомагало се на узврдици. Обилазећи оца, дечаку се урезале слике бисерног Лима.
–Уморне рабаџије би лопату провукле два-три пута кроз воду и кад се разбистри – заватале лопатом да пију...?!
Тодор Тошо Ратковић
У селима око Лима још има земљаних судова – тестија, лонаца, ћаса и црепуља, које је, уз помоћ грнчарског точка, правио Тодор Тошо Ратковић (1907 –1966) из Кучина. Већина тих судова чами у оронулим кућама или су понегде по који сувенир у витринама или на сталажима, као драга успомена на прохујала времена и спремање хране на огњишту. Употребну вредност имају једино рбине – поломљени остаци црепуља, који се загрејане на шпорету, користе у народној медицини - да лече убоје и реуму на крстима и другим деловима тела.
Тошо је вадио земљу у мајдану Заглавак, понекад и у суседним Мажићима и у кућерку иза врлетног Камља, месио глину и стрпљиво вајао судове, вешто их паковао у вреће и на кобилици односио на пијаце, тек да се, уз окућницу, откине који динар за кућу. Жена Вида звала га је „старешина“, а он, кажу, никад није мењао расположење, увек је носио шешир, у њему је и овековечен на мермерном белегу...
Грнчарски точак Ратковића и део судова у етно збирци Музеја у Ужицу
Коментари