Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања требало би да ових дана распише лицитацију за продају бивше Специјалне болнице за лечење и рехабилитацију кардиоваскуларних обољења на Златару. Јавни позив овог ресора Владе Србије први je корак ка приватизацији и поновном пуштању у рад објекта са 330 лежајева, који је због финансијске дубиозе и небриге државе закатанчен пре десетак година.
-Новог газду бившег РХ Центра очекујемо ускоро. План потенцијалног инвеститора је да већ летос, одмах након куповине, започне комлетну санацију објекта. Бизнис планом предвиђено је да у реконструкцију и нове модерне садржаје уложи око пет милиона евра и у почетку запосли 66 радника. Заинтересовани купац, са којим преговарамо готово две године, послао је Влади Србије још пре пар месеци писмо о намерама са прецизно разрађеним пословним планом – каже за “Варошке новине” Радосав Васиљевић, председник општине Нова Варош.
Према последњим информацијама са којима располажу у општинском руководству, потенцијални купац бившег Завода на Златару, већ је обезбедио значајан део инвентара и опреме како би убрзао процес поновног пуштања у функцију некада респектабилне туристичко-здравствене установе. У локалној самоуправи још увек не објављују име компаније спремне да купи објекат од око 17.000 квадрата корисне површине, сем да је реч о озбиљним бизнисменима, међу којима је и један од тренутно најпознатијих српских спортиста. Власници ове компаније са седиштем у Београду су, иначе, већ неколико пута у пратњи општинских челника обилазили објекат , генерално задовољни стањем у којем се објекат налази.
-Процес приватизације некадашње Специјалне болнице на Златару беспотребно се одуговлачи већ више од годину и по дана. Толико је Општини требало да од републичке Дирекције за имовину добије неопходни документ да је имовина Центра процењена на око 500.000.000 динара. Бирократске заврзламе и неажурност појединих државних службеника претили су да угрозе читав пројекат, за Нову Варош један од кључних, и да нас инвеститор не нашом кривицом заобиђе у “широком луку”. Тиме би дефинитивно у воду пале све наде у поновно пуштање у рад некадашње узданице у развоју туризма у златарском крају – наглашава председник Раде Васиљевић и подсећа да локална самоуправа на путу да пронађе купца РХ Завода има велику подршку Владе Србије и председника Александра Вучића, а посебно ангажовање уложио је генерални секретар председништва Никола Селаковић.
Скидање “катанца са браве” установе у коме је некада годишње остваривано преко 70.000 ноћења а за четири деценије лечено више од 100.000 пацијената довело би, како твде у локалној самоуправи, до значајног пораста броја гостију и туриста, отварање најмаање 100 радних места, а корист би имала и општина јер би увећала приходе по основу обавезујућих пореза, доприноса, боравишне таксе и других накнада.
У локалној власти се овог пута надају да ништа неће поћи по злу и да ће вишегодишњи напори за “реанимацију” Центра коначно уродити плодом. Досадашње иницијативе владајућих гарнитуре остајале су само мртво слово на папиру, првенствено јер није било озбиљне жеље власника (Фонда ПИО) односно државе да се ухвати у коштац са овим проблемом. Пробало се са готово свим моделима евентуалног покретања установе. Од предлога да Општина закупи објекат до идеје да му га Фонд ПИО без или са надокнадом уступи на коришћење. У преговорима се најдаље стигло средином 2015.када је у игри била идеја да локална самоуправа са власником потпише уговор о пословно-техничкој сарадњи о преузимању Завода на десет година. Уз обавезу да у његову санацију уложи око 1,2 милиона динара, а да ПИО на годишњем нивоу обезбеди око 6.000 пансиона. Након усменог начелног договора разговори, међутим, нису далеко одмакли већ су убрзо запали у ћорсокак чиме је и овај покушај завршио само као пуцањ у празно.
Специјална болница на Златару затворена је, иначе, пре готово једну деценију , а након вишемесечних штрајкова осамдесетак запослених због 11 неисплаћених личних доходака и неповезаног радног стажа.Рехабилитациони Завод је свој коначни суноврат дочекао са дуговањима већим од 140 милиона динара .
Коментари