Поред старих предмета и рукотворина, етно кутак ОШ „Живко Љујић“ у Новој Вароши крaси и двадесетак фотографија старе Вароши. Неке од слика биле су познате и раније, а чаршија са сокацима, калдрмом, кућама под шиндром и дућанима овде је пре више година оживела захваљујући иницијативи директора школе Радише Филиповића, који је уз помоћ неколико варошких породица прикупио слике.
У настајању ових фотографија значајна је временска дистанца, неке су старије и од века, а нема поузданих података (бар не зна потписник ових редова) кад су снимљене и ко су аутори? Можда ће зналци прошлости и истраживачи, уз помоћ записа и поузданих казивања, докучити ове чињенице...?
Једно је сигурно: фотографије имају изузетну документарну вредност, а мотиви пружају сазнања о развоју паланке и променама у појединим улицама, деловима чаршије и околини, начину градње, материјалу, животу...
У граду је деценијама занемаривана брига о наслеђу, мало се записивало, сакупљало, чувало и остављало за потомке...Разлога је више: удаљена од већих културних центара, Нова Варош је вазда у кадровској оскудици, са уским спектром активности годинама једне, а сада малог броја установа културе и задужених за бригу о баштини. Све је то пратило сиромаштво духа, ограничена средства, оскудна издавачка делатност и само по које прегнуће ентузијаста...
Поглед на Касарну, Шопот, цркву и баште поред Варошког потока
Иако су фотографије огледало времена, сакупљањем у нашем крају нико се није бавио озбиљније или је то бар чињено у ретким случајевима. И све што је прикупљено, углавном је у приватним албумима, далеко од очију јавности, а само су поједина драгоцена документа – нашла у фототекама или на страницама књига и новина. Чак су и малобројне монографије села (од којих су неке заиста пртене) сиромашне у мотивима којих више нема...
Да ли ће у овом „последњем возу за старе слике", како својевремено написах, покрећући иницијативу да се фотографије саберу међу корице књиге, у поменик или завичајну монографију – однекуд изронити пожутеле слике чуване у породичним албумима, рамовима, фиокама, фасциклама, креденцима, сандуцима, на таванима...?
СОМУНИ И „ПАДИНА“: Хоће ли светлост дана угледати пиљарнице, житна пијаца, сомуни из Гаврове пекаре и Велове вуруне, чесме, ковачки мехови из Вигњева, раскош старинских кућа, колона „Тариних“ аутобуса испред „Златара“ или чувена терасе „Падине“ – најбоље у десет срезова...?
Коментари