Фотографије су, кажу, огледало живота и чувари успомена. Захваљујући магичном оку фотоапарата, које је бележило тренутке и заустављало време – у наслеђе су нам остала драгоцена сведочанства.
Из албума прохујалог времена су и ове три фотографије из живота горштака, које још нису избледеле из сећања најстаријих суграђана. У некоме оне буде успомене на претке, на корене којих се, понекад, лако одричемо. За друге су увид у прошлост, сазнање и подсећање генерацијама које долазе ко су и одакле потичу.
Некада готово да није било куће без пара волова. Запреге су биле неизоставан део живота и прека потреба у врлетима Старог Влаха. Негде под крај седамдесетих година прошлог века двојица мештана из фамилије Татовић у Тисовици пред магацином Земљорадничке задруге „Боровита главица“ у Божетићима истоварали су чаброве белог мрса.
Слика што је осванула у једној фоторепортажи, казује да је село још увек било живо, као и да се бринуло о откупу производа. Модерно доба је овај вид превоза свело на минимум, а слика подсећа на последње изданке рукотворина – мајсторе који су тесали букове сaонице или правили качице од чамовинe, али и на ткаље сукна и сеоске шнајдере.
Стара времена: Пут путују два јарана
Фотоаматер је у Буковику 1963. године “ухватио“ двојицу коњаника на застанку пред оронулом брвнаром са малим прозорима и под сламеним кровом. Они ослушкују старо време или је то за сву тројицу био сетан поглед на детињство и завичај?
И путари су се горштачки хватали у коштац са зимом. На фотографији из породичног албума Новице Ђенића, на магистрали у Подстраном потоку, у Драглици, су поодавно упокојени земљаци Спасоје Ђенић и Милић Перишић, док је путар за ручкама колица за сада непознат. Мештани кажу да су негде виђали и слику како три пара волова вуку возу преко Раснице, под Муртеницом, према Кокином Броду...
Магистрала под Муртеницом брањена од мећаве ручно и возом
Коментари