Готово да нема села у Старом Влаху у коме нема назива места (топонима) – Црквина, Црквиште, Манастирина, Ћелије, Звонара, те Гробнице, Римско или Грчко гробље, па Градина, Стари град, Кула ...
На неме дозиве са развалина и згаришта са понеким каменом тесаником у темељима цркава, са остатака зидина утврђених градова, кула и караула у којима се легу акрепи и плету врзине – ретко се окрећемо у трци са животом и временом. Као у магли прате нас трагови легенди о закопаним крстовима и часним трпезама, о гробовима, жупанима и царствима, војскама и границама...
За ову прилику у „Времеплову“ подсећам на остатке старина у Ојковици и Љепојевићима.
С колена на колено преносиле су се приче о градњи цркве брвнаре (или плотаре) у Варкашевини, изнад ушћа Тисовице у Увац, као и аманету неимара потомцима – да богомоља никад не запусти, да се не прекида памћење и везаност за претке...Јер, све што заборавимо – то смо изгубили.
Часна трпеза на црквини у Љепојевићима
Пре десетак или коју годину више решили су у Ојковици да обнове светињу. Међутим, пошли су „грлом у јагоде“ – без благослова владике жичког, без пројекта и услова које даје Завод за заштиту споменика културе, али и археолошких ископавања, на које их обабезује Закон о културном наслеђу. Добра намера свела се „на пречицу“ – прикупљање грађе и цемента, нешто касније и на ископавања... Остаци светиње што су издржали зуб времена и даље чекају градитеље...
На црквини у Љепојевићима, недалеко од споменика ратницима Калипољске битке, између месног гробља и надгробних камених „римских“ белега, налази се часна трпеза, најсветији део храма. Предањe у селима каже да је, зидајући џамију у Кладници, мајстор Лука Иванковић умолио бега или надзорника радова да једну камену плочу из цркве у суседном сјеничком села не узида у грађевину. Превезао ју је у амбар, а годину дана касније обрела се на гробљу и црквини...
Жале мештани што недавно, у време васкрса неимарског духа у Милешевској епархији и кад је било више руку у селу, овде не подигоше цркву, ради предака и потомака. Љуте се и на оне што су аминовали да се гради богомоља горе на Јавору, далеко од кућа и чељади. Тамо се ретко отвара, а у селу би, тврде, имала посетиоце, бар по неки дан у недељи, а оградили би и порту, како доликује?!?
КРАМП АРХЕОЛОГА: Последњих деценија археолози су у нововарошкој општини истраживали само пре обнови светиња – манастира Дубница у Божетићима и Јања у Рутошима и цркве у Радоињи. Странице завичајне историје би, свакако, обогатило трагање на низу античких локалитета или старих утврђења, дворова лозе Војиновића и некропола у међуречју Увца и Лима, као и у Штиткову, где су столовали кнезови Рашковићи.
Коментари