Слике ратника из старих рамова, албума и дрвених сандука, ордење, оружје и предмети учесника Првог светског рата, као и записи у архивама, где су на жалост, нашим грехом и немарношћу остављени – угледали су светлост дана у Завичајном музеју у Новој Вароши.
На светковини поводом Дана општине и 100-годишњице завршетка Великог рата, 1. новембра, отворен је нови део сталне поставке Завичајног музеја под називом „Спомен соба војводе Петра Бојовића и нововарошки крај у Великом рату“.
Сведочанства и експонати – годинама скрајнути и потиснути због кратке памети и још краћег аршина у времену идеолошке острашћености – васкрсли су из таме заборава. Сто година после Солуна сведоче да је Велики рат био велики и по жртви и по подвигу, подсећају поколења на времена смрти, злодела окупатора и слугу и на жртве народа, комита, регрута, трећепозиваца и добровољаца, на албанску голготу и васкрс Српске војске и државе.
Уместо једне слике војводе Петра Бојовића (1858-1945) у пре шест година отвореном Музеју, посетиоци сада имају прилику да, захваљујући низу докумената, копија делова униформи, одликовања, те бројних информација ( и на енглеском језику) – упознају животни пут славног земљака, од родних Мишевића, преко школовања, учешћа у ратовима, војног напредовања и командовања у биткама које су донеле славу српском оружју и слободу народу.
Радивоје Бојовић, кустос и музејски саветник у чачанском Музеју, који дуже од три деценије у ризницама и заоставштини открива драгоцена сведочанства о деценијама заборављеном војводи, неуморно наставља трагање. Судећи по његовим, али и најавама осталих актера поставке, обе збирке биће обогаћене. Наду дају и неки посетиоци, после сусрета са прецима и историјом на новој поставци. Познаваоци прошлости указују и на сведочанства од пре једног века у Архиву Војно-историјског института у Београду и на друге изворе. Можда се у ратним дневницима открије и дан ослобођења Нове Вароши од окупатора крајем октобра 1918. године.
Знамења: Застава IV (ужичког) пешадијског прекобројноиг пука
У Завичајном музеју настављају прикупљање и презентацију историјске грађе и наредних година, а рад тима поставке, коју је финансирало Министарство културе и информисања, трајаће до краја децембра. Ускоро ће, кажу, бити и мањих интервенција, углавном где је уочено да је нешто пртено или недовољно јасно, уз исправке.
Очекује се и да ће бити исправљен податак о броју погинулих и умрлих у нововарошком крају у Првом светском рату. На изложби је бројка од 596 лица, умањена за бар још толико ратника и жртава, мада је коначан број тешко утврдити?!
У књизи „Нововарошки крај кроз историју“ (Нова Варош, група аутора, 1991) први пут је објављен списак учесника Великог рата, погинулих и умрлих, као и имена носилаца Албанске споменице. У предговору књиге проф. др Здравко Лековић пише:
– У ослободилачким ратовима 1912-1918. године нововарошки крај дао је преко 2.000 бораца, од којих је 1.200 оставило кости на ратиштима од Цера до Кајмакчалана, у гудурама Албаније и у бројним логорима.
Чују се и прва реаговања на део изложбе: „По којим критеријума су објављена имена ратника палих за слободу из 14 села, а изоставњена из осталих 16 села и са градског подручја?!“.На источном зиду хола Музеја су подаци са пет спомен-плоча на црквама у Белој Реци, Буковику, Негбини и Штиткову и на школи у Јасенову, подигнутих крајем прве деценије по завршетку Великог рата. У рецензији књиге Славице Стефановић „Епопеја у камену“ (Музеј, Ужице, 2016) наводи се да је на ових пет белега у славу јунака отаџбине уписано 528 имена.
У још два села потомци су се одужили прецима – у Рутошима пре четири године и у Драглици летос. Сеништа и Трудово (јасеновачко) су једина села на десној обали Увца без спомен-обележја, док на левој обали у месним заједницма Акмачићи, Дражевићи, Бистрица, Радоиња и Вранеша једини белези који чувају успомену на јунаке отаџбинских ратова су две спомен-чесме и два крајпуташа.
У новој поставци су објављене краће биографије и фотографије 19 ратника носилаца Карађорђеве звезде и тако исправљена велика неправда са паноа у поставци из 2012. године, где је писало да нововарошки крај има четворицу носилаца највећег војничког одликовања. Подаци о витезовима слободе помињани су у низу књига објављених у периоду од 1985. до 2006. године, а сада су додата и два нова имена. Стари пано ће, како се најављује, заменити сведочанства о лози Борисављевића.
Грађанима је доступан сајт Народног музеја у Ужицу (nmuzice.org.rs ), а за неопходне информације могу контактирати запослене на телефон 031/521-360 или путем мејл адреса muzejuzice@ptt.rs или muzejnovavaros@gmail.com и на телефон 064/35-95-797.Посете Завичајном музеју су од 8-15 часова радним данима.
ДАРОДАВЦИ ЕКСПОНАТА:Народни музеј из Ужица летос је затражио помоћ потомака ратника у сабирању докумената, слика, војничких предмета и ордења за поставку у Новој Вароши
- Поверење Народном музеју у Ужицу указали су - Дико Пејатовић, Мила Делић, Радоје Топаловић, Филип Бјелић, Катица Љујић, Драгољуб Гагричић, Мирко Милентијевић, Урош Милошевић, Изет Чампара, Метко Крџовић, Миодраг и Бобан Ковачевић - истакла је на отварању поставке Славица Стефановић, директор Народног музеја у Ужицу.
НАРОДНИ ОПСТАНАК: Отварајући две сталне поставке, помоћница министра културе за заштиту културног наслеђа Данијела Ванушић подсетила је на речи Вука Караџића упућене једном начас посусталом, млађем прегаоцу:
„Ако сваки учини оно што је кадар учинити – народ пропасти неће!“. Многи су познати и анонимни људи наше прошлости учинили оно што су били кадри и то је било довољно да, поред свих страдања, као народ опстанемо.
ВОДИЧ И ВИДЕО-НАДЗОР: За неколико месеци Музеј ће добити – водич. Штампаће се, како је најављено, кратак преглед прошлости нововарошког краја „из собе у собу“, уз илустрације са фотографијама најзначајнијих експоната. Уз презентацију садржаја ризнице Старог Влаха, водич ће бити и позив за посете.
Одељење за инвестиције СО наручило је израду пројекта видео-надзора града. Камере ће покривати улазе и излазе из града, главне раскрснице, трг, јавне објекте (школе, општина, вртић, музеј и библиотека и други), као и туристичку зону Златара. За реализацију пројекта биће потребно преко 10 милиона динара.
Историчар Станојка Миливојевић крај једног од експоната
Коментари