Чим шева запева на Увачким стенама, изнад Златарског језера, започеће обележавање трасе и крчење шибља на старом путу у народу познатом као „црквањски пут“, а затим и уређење пешачке и бициклистичке стазе од Пуљака, преко Росуља и Суводола до реке Вршевине. Секирама, тестерама и крамповима биће уређен и прилаз до највеће атракције у овом крају – Савине столице, на вису Срђевица у Дебељи.
- Настављамо започете акције изградње стаза и подизања видиковаца на ободу клисуре Увца, сада Златарског језера - истиче Миљка Дучић, директор предузећа „Резерват Увац“.- Прошле године радови су се одвијали од Павловића брода, првог станишта белоглавих супова које је стављено под заштиту, а у овој години настављамо до Пуљака и пешачког моста дугог 114 метара.
Стари „црквањси пут“ повезивао је Пуљачку цркву у Виловима, манастир Дубницу у Божетићима и цркву у Буковику. Овде су, према речима Миљке Дучић, посебне атракција Савина столица, неколико неиспитаних пећина у Увачким стенама, као и испосница у Суводолу, где три симбола у камену – крст, посуда за воду и натписи – сведоче о старој насеобини монаха.
Легенда каже да се српски просветитељ Растко Немањић, уморан од пута преко Старог Влаха, од цркве у Пуљцима према долини Моравице, одмарао на вису Срђевица, одакле је пуцао поглед на модрозелене вирове Увца на излазу из теснаца и ливаде поред реке.
За Савину столицу, недалеко од кућа Стојића, знали су само у најближим засеоцима.С колена на колено преносе се предања, а млађи памте да су Вељо и Јован Стојић, казивали о људима који су кришом трагали за две пећине испод клика.Чобани су успели да открију улаз у мању пећину, а већа им је остала тајна.Откако се уредбом затрло гајење коза, камењар је обрастао шибљем, а пре две године су Ристивоје Бјелановић и Срећко Стојић из Дебеље и Павле Колашинац из Нове Вароши покренули акцију да се уреди прилаз.
Уз Савину столицу, оживеле су и предања о цркви у Пуљцима под стеном, на левој обали реке. На стени је пре неку подигнутог крст у спомен на потопљену цркву Светог Јована Претече и душе оних који почивају у језерским дубинама на гробљу служитеља олтара и мештана крај некадашњих вирова Увца.
Краћа веза
– Стари „црквањски пут“, којим је народ из Божетића и околине ишао цркви у Пуљке или у Нову Варош, уцртан је у катастарске књиге. Испод Јасиковца пут је готово зарастао у шуму, а прошле године смо започели крчење растиња. Уз мање поправке грађевинском машином, била би то пречица између засеока Зорићи у Божетићима и Јелићи и Стојићи у Дебељи, уместо шест-седам пута дужег обилазног пута – каже Драгоје Јелић.
Коментари