Књигама "убија" самоћу у пустом засеоку

Живи са природом: Реља Недић

Живи са природом: Реља Недић

Реља Недић из Негбине , иако је на прагу стоте, још увек није уморан од живота и година. Гази 96-ту, а не зна за лекаре и лекове. Има вид ко у сокола и без наочара чита све што му падне под руку. Деда Реља живи сам, без пензије и права на социјалну помоћ. Прошао је времешни старина многе муке и недаће, душа му је пуна ожиљака од породичних трагедија… Али, не предаје је. Зна он за изреку “живот ти даје онолико колико можеш да поднесеш”. Мучи га само самоћа. И празне њиве и огњишта. Она су му горчија од чемера.

-У овом засеоку Недића плач бебе нисам чуо деценијама. Некада је овде живело преко 50 људи, а сад свега пар стараца. Отишло све, још мало и земља и куће остадоше пусти – са неверицом у гласу прича деда Реља. Али, не да да га туга обузме и савлада. Има он још воље да удише лековити планински ваздух који га је, каже, очеличио. Највише воли свитања подно Муртенице.

Чита све што му падне под руку: Реља Недић

И на прагу стоте, Реља сам кува, зна да опере, попегла, сеје врт, одржава окућницу…Жали за својом животном сапутницом  Љубинком коју је болест победила у 54 години. У тренуцима доколице, Реља чита. До скора је је био најстарији члан градске Библиотеке.

-Прочитао сам преко 1.000 књига. Највише волим оне о каубојима и индијанцима. Вид ме, фала је Богу, одлично служи. Погледам понекад и телевизију, али ређе, много је политике, а политика ме никада није интересовала. Као ни Тито ни партија. А, можда то и није добар савет младима да се не петљају у те политичке работе. Моји унуци Милош и Ацо завршили факултете, али зато што не политиче , раде за двадесетак хиљада динара – вели Реља коме су унуци инови и снаје највећа љубав и подршка. Обилазе га, чувају и негују, те захваљујући њима може да преживи.

Рођени Негбинац , сплетом околности није успео да оствари право да пензију, а на социјалу нема право јер поседује пар хектара муртеничке дрлије. Каже, међутим, да му ништа не недостаје.

–Мало једем, не пијем ракију и не пушим цигарете. Ноге ме добро служе, пуно шетам . Никог не мрзим, нити коме шта дугујем. Живим у природи и са природом. И то ти је рецепт за дуг живот - поручује ведри дека, који “треће” доба, и поред самоће и немаштине, не проживљава са осећајем туге и горчине.

Подели ову вест:

Коментари

    Објављени коментари представљају приватно мишљење аутора коментара, односно нису ставови редакције “Варошких новина”. Коментари који садрже псовке, увреде, претње, говор мржње и нетолеранцију неће бити објављени. Редакција “Варошких новина” задржава право избора коментара који ће бити објављени.