Поред стимулативних мера из општинског буџета за пораст наталитета, у нововарошком крају се и даље више умире него што се чује плач беба. Охрабрује, међутим, податак да су у првих седам месеци 2018. рођени 61 девојчица и дечак, што је за око 20 посто више него у истом периоду прошле године. Због тога у локалној самоуправи размишљају о новим програмима и повећању буџета за подстицај рађања, иако је садашњи износ од 20.000.000 динара на годишњем нивоу, међу највећима у Србији.
Због високог новчаног износа и реализације бројних пројеката у овој области, Општина Нова Варош је током прошле године у више наврата добијала награде удружења која се баве борбом против „беле куге“, али и државних институција. Са значајним финансијским издвајањима настављено је у 2018. Само у првих пет месеци ове године исплаћено је око 11,6 милиона динара за новчане накнаде новорођенчадима и скоро 1,5 милиона динара за помоћ незапосленим породиљама. Ако се оваква позитивна тенденција рађања настави, очигледно да планирани буџетски износ за ове подстицајне мере неће бити довољан.
У локалној самоуправи су свесни чињенице да овогодишња нешто боља статистика у броју рођене деце није, ипак, дугорочан показатељ да роде у златарском крају чешће носе катанце. Али, истичу и да њихова интерна аналитика показује да су висока буџетска давања и остале пројектне активности утицали на ублажавање проблема у овом сегменту.
– Значајније ефекте подстицајних мера очекујемо тек у наредном периоду. То је дугорочан процес који смо као локална самоуправа започели међу првима у Србији. Позитивних помака, ипак, има. О томе би могао да посведочи податак да се током 2010. у свега педесетак кућа на територији општине чуо плач беба, док је, рецимо, пре две године рођено 111 девојчица и дечака. Статистика говори и да ће до краја 2018. на свет доћи бар око 110 малишана, што би био благи напредак. Али и сигнал да се из општинске касе мора трошити домаћински како би што већи део „колача“ остао за улагање у потомство – сматра председник општине Раде Васиљевић. Он додаје и да је, осим о породиљама и новорођенчадима, неопходна и брига о породици и здрављу припадница нежнијег пола. Зато ће, како је у изјави за Варошке новине обећао први човек града на падинама Златара, у буџету за 2019. осим уобичајених мера на пољу наталитета, бити опредељено и око 2.000.000 динара за куповину нове опреме за потребе овдашње Службе за заштиту жена.
Ова мера, као и финансирање покушаја вантелесне оплодње, отварање саветовалишта за очување здравља малолетника и психолошку подршку брачним паровима били су, иначе, део пројекта који је општина кандидовала на овогодишњем конкурсу републичке Канцеларије за популациону политику, али он, на жалост, није добио „зелено светло“ за финансирање.
Председник Скупштине општине Нова Варош Никола Јелић подржава идеју да се средствима из општинског буџета помогне модернизација службе гинекологије при овдашњем Дому здравља, указујући на велики значај превентиве и очувања репродуктивног и општег здравља жена, које, према његовом мишљењу и даље немају задовољавајући третман и положај у друштву. Први човек локалног парламента предлаже и додатне мере и програме како бисмо се као општина померили са листе од пет локалних самоуправа у Србији са најнижом стопом наталитета.
– Пред коалиционим партнерима покренућу иницијативу да се већ за наредну годину пронађе модел помоћи незапосленим супружницима са троје и више деце тиме што би општина за једно од њих обезбедила посао и зараду у складу са стручном спремом односно квалификацијама. Паралелно би требало интензивирати напоре да се мерама, попут стручне праксе или прве шансе , бар мало ублажи горући проблем, а то је повратак младих и школованих. Они, у жељи да се професионално усавршавају и напредују у каријери и не помишљају да се врате у завичај који им не пружа довољно шанси за запослење и пристојан живот. Отварање „капије“ на Браношевцу за кадрове и затварање за одлазак њихових породица важни су баш као и борба против „беле куге“- каже за наш лист председник Јелић, отац петоро деце.
Први човек локалног парламента наглашава и да би за ове и мере подстицаја рађања требало да буде опредељен већи „комад“ општинског „колача“ јер је стање незадовољавајуће, али су помаци, ипак, видљиви. Јелић подсећа да је пре 2012. висина новчаних накнада за новорођенчад у износу од 10.000 динара била готово симболична, а на граници мизерног и помоћ за незапослене породиље.
– Да уз подршку тадашње коалиције и председника Димитрија Пауновића и садашње , актуелне власти нисмо предузели озбиљније мере и сукцесивно значајно повећали висину накнаде, која се данас креће од 100.000 динара за прворођено до пола милиона динара за пето и свако наредно дете, дотакли бисмо дно у погледу пада наталитета. У кратком временском периоду спали бисмо на једно-два одељења првака, а питање је да ли бисмо уопште имали ђака стасалих за полазак у средњу школу – прогнозира председник СО.
ДЕЧАКА ДВА ПУТА ВИШЕ: У надлежној Општинској служби за бригу о породици и деци , брижљиво воде сваку врсту евиденције везану за наталитет. Према последњим, које систематизује и анализира Данијела Топаловић, од јануара до 30. јула ове године рођена је 61 беба, од којих је њих 19 са сеоског подручја. Највише је другорођених малишана – 26, следе прворођена -20, 10 је трећерођених, троје четворорођених, а по једно пето и десето дете. Занимљиво је да, за разлику од неког ранијег периода, у укупном „скору“ ове године по бројности засада битку губе девојчице – свега их је двадесетак, док је дечака два пута више.
Коментари