Породица Милијана (44) и Љиљане (38) Виторовић са четворо деце коначно је у Доњој Белој Реци почела да подиже нову кућу уз помоћ људи добре воље, две године након што им је стара страдала у пожару. Зида се на дневницу и мобу, прискоче рођаци, пријатељи, комшије....
Кућа коју Виторовићи подижу на згаришту имаће подрум, спрат и поткровље са две-три одаје. Највише јој се радују деца која након пожара деле са родитељима исту собу, Милош има 17 година и ученик је Техничке школе у Ужицу, Милутин је управо завршио осми разред у Љубишу, а близанцима, Милану и Милици је пет година. На усељење ће, међутим, морати још да причекају.
Недуго након пожара Виторовићи су на стари подрум зидан каменом излили плочу, након чега су због беспарице радови стали. Све до пре двадесетак дана.
-Циљ ми је да јесенас кућу бар ставим под кров, јер за више тренутно немам пара. Имам грађу из своје шуме за кровну конструкцију, али не и цреп. Бивше руководство општине ми је обећало покривку и други грађевински материјал, обећала је и нова власт, али сам до сада добио само 20 кубика ризле за прву плочу.Не тражим милостињу, али би ми свака помоћ добро дошла- каже Милијан.
На дневницу и мобу: Радови настављени крајем маја
Док не добију нови кров над главом, шесторо Виторовића остаће у две одаје помоћне зграде поред, у коју су се склонили након пожара. Породична кућа коју су пре око шест деценија саградили Милијанови покојни родитељи изгорела је 16. маја 2016. у преподневним часовима. У тренутку избијања пожара у кући је била само Љиљана са двоје најмлађе деце, док је Милијан у малињаку стресао пролећни снег са тек излисталих садница.
-Спасили смо из ватре само машину за веш. На срећу у помоћ су нам притекли Центар за социјални рад у Новој Вароши са 60 хиљада динара и Општина Чајетина са сто хиљада, па смо успели да дозидамо купатило уз помоћну зграду и уредимо је за живот, а грађевински материјал за прве радове на новој кући обезбедио нам је наш рођак Лазар Виторовић из Париза који је преминуо прошле године. Блокове и цеменат за зидање донирали су нам недавно Драгица и Ђузепе Анселми, а помоћи ће и опремање и унутрашње радове. Помогла је и „Јелика“ и свима им до неба хвала- причају Милијан и Љиљана.
Виторовићи се баве пољопривредом, а и пре него што им је изгорела кућа живели су скромно, од онога што зараде тешким радом. Имају око 15 ари малињака, гаје две краве и нешто оваца, а динар „откину“ и од продаје огревног дрвета. Али шума која их храни умало их пролетос није завила у црно.
-Изгубио сам контролу над трактором док сам ишао на посао у шуму и сурвао се. Испао сам, али је машина притисла млађег сина Милутина кога сам повезао да не пешачи до станице школског комбија. Повређени смо оба, али он доста теже, дуго се лечио у Београду. У несрећи је потпуно уништен и трактор. Морао сам да купим други, полован, јер без њега ми нема рада у шуми. Дао сам за њега све паре које сам уштедео од продаје огрева за обнову куће, а помогли су ми и пријатељи – јада се Милијан.
Помоћ: Супружници Ђузепе и Драгица Анселми са Виторовићима
ДОБРОТВОРИ: Нововарошанка Драгица Анселми (63), њен супруг Ђузепе (71), Швајцарац, и синови Карло (33) и Александар (23), наставиће кажу да и даље помажу обнову куће шесточлане породице Виторовић. Након одласка у пензију Драгица (девојачко Вељковић) и Ђузепе углавном живе у Србији, на релацији Нова Варош - Београд. До сада су у више наврата личним средствима помагали децу из породица слабијег материјалног стања, као и сеоске школе, школски спорт ...
-Обезбедићемо Виторовићима или цреп или столарију, како се договоримо, а помоћи ћемо и унутрашње радове, јер се ради о честитој и вредној породици. Помажемо углавном тамо где деца живе у тешким условима, а циљ нам је да пробудимо хуманост и код других, да помогну колико могу – кажу Драгица и Ђузепе.
Коментари