Кулића кућа - сведок времена и чувар успомена, споменик народног градитељства и умећа дрводеља, ковача и ткаља с почетка 20. века – отвара врата посетиоцима у четвратк и петак, 24 и 25. маја.
Кућу у некадашњем сокаку, сада у главној, Карађорђевој улици 133, недалеко од раскрснице за Суводо и Вионик, саградио је 1900. године Јеврем Кулић, отац Раденка Кулића(1884-1964), трговца и власника првог хотела у Новој Вароши. Кућа је у власништву Раденкових унука Предрага Педа Коруновића из Нове Вароши и Миле Коруновић Делић и Наталије Фратрић из Београда.
-Наша кућа је, као и што је одувек била, кад су то околности дозвољавале, отворена за суграђане, бројне пријатеље и намернике. Прихватила сам понуду Удружења „Старе куће Србије“, да се у оквиру европске манифестације „Наша кућа – Ваше наслеђе“, у којој учествује девет приватних кућа споменика културе, углавном из Београда, прикаже оно што је сачувала Кулића кућа – каже Мила Коруновић Делић, пензионер из Београда, која је у посету позвала ђаке са наставницима, представнике локалне власти и установа културе, те новинаре и љубитеље старина.
Кућа чува дух времена, занатства и домаће радиности Старог Влаха на размеђу два века, док је Нова Варош још била под турском влашћу. У кући од чатме, некада покривеној шиндром, са двоја врата и магазом, народни мајстори су показали умеће у изради столарије и шашоваца на тавану, као и демира, од гвожђа кованих украса и заштите на прозорима до улице и авлије.
О етнографском благу и лепоти украшавања унутрашњости куће сведоче рукотворине из прохујалих времена. У собама, а посебно гостинској (славској) су ћилими на зидовима и поду, старински намештај и посуђе, пећи допремљене из Солуна. Овде се брижљиво брине о коренима – родослову лозе досељене из Пиве, а са зидова потомке гледају преци и слике хана, хотела, Вароши које више нема...
Наслеђе предака: Кућа Кулића, саграђена 1900. године
Умеће ткаља: Лепота украшавања унутрашњости куће
Чувају успомене и слике Вароши које нема
Коментари