Скела на Златарском језеру која је због оштећења дуго била усидрена запловиће опет овог лета према одсеченим засеоцима. Након недавних написа у штампи извучена је на обалу и ремонт је у току, а радови које изводе мајстори „Дринско-Лимских ХЕ“ трајаће пар недеља.
Језерска грдосија на обалу је извучена уз помоћ велике дизалице чија је носивост 50 тона. Уз брану у Кокином Броду остаће све док не буде потпуно спремна да опет заплови по највећој од три хидроакумулације у кањону Увца.
Скела „Босање“ и бродић „Увац“ који је вуче, скоро шест деценија су на услузи мештанима, викендашима и туристима.
-Варе се доњи лимови и санирају оштећења због којих дуго није пловила. Корито је доста пропало, па је вода улазила у оштећену комору. Посао није пуно захтеван, али ипак требаће времена- кажу незванично у „Дринско-Лимским ХЕ“ које и финансирају радове.
Златарско језеро настало је 1962. године преграђивањем Увца у Кокином Боду. Под његовом водом нашли су се многи засеоци и најплодније оранице, а више од 200 домаћинстава из Трудова, Дебеље, Божетића и Тисовице остало је готово без копнене везе са остатком општине. Како би ублажили муке житеља, тадашње „Лимске хидроелектране “ су годину дана касније поринуле бродић са скелом, која је саобраћала два пута дневно, и превозила горштаке и њихову робу. Данас бродић и даље саобраћа од Кокиног Брода и магистрале до удаљених села, али без скеле која је, како тврде мештани, у последње три године испловила свега једном.
Мештани кажу да им бродић који је регистрован за 12 особа и саобраћа четири пута недељно, није од велике помоћи без скеле. На њој су превозили дрво, стоку, пољопривредне машине и остале потрепштине купљене у граду.
-Скела нам живот значи и откад је она у квару, све транспортујемо околним путем кроз Смудиноге, па нам требају сати вожње и малтретирања да бисмо стигли до града. Комшији је лане током пребацивања стоке у зимовник угинуло теле јер није издржало четворочасовну вожњу у камиону околним путем кроз планину. Малину коју уберем са 20 ари малињака до откупног места ја, међутим, терам чамцем, јер не би 'преживела' труцкање по излоканом путу- каже Иван Василић из засеока Василићи, на некадашњем ушћу Тисовице у Увац.
Коментари