Срећко Поповић (55) из Кућана и његови синови Милош (33) и Младен (29) познати су сточари, а да су поштовали породичну традицију данас би се уместо о кравама музарама бринули о свом „духовном стаду“. Поповићи су у прошлости дали девет свештеника Српске православне цркве, последњег пред сам Други светски рат од када живе искључиво од онога што произведу на свом имању у врлетима Муртенице, на пола пута између Нове Вароши и Златибора.
Вредни домаћини дневно произведу око 600 литара млека и међу највећим су произвођачима у југозападној Србији.
-Све што произведемо откупи млекара „Златибор“ и што је најважније уредно плаћа.Тренутна цена је 36 динара за литар, плус седам динара државне премије, што и није тако лоше. Откупљивачи долазе свакога дана, али је мали проблем зими. Када нападају снегови принуђени смо да свако јутро чистимо до магистрале шест километара сеоског пута. На срећу, општина Нова Варош нам даје 6-7 литара нафте по очишћеном километру, а таква је пракса и у другим селима- каже Младен, који се након завршене средње пољопривредне школе вратио на родитељско имање.
Поповићи тренутно у штали имају 36 високомлечних крава сименталске расе и двадесетак јуница, а планирају да повећају број грла.Посла на фарми је много, а раме уз раме са мушким члановима домаћинства раде и две даме, свекрва и снаја, Нада и Марина, Милошева супруга.Устаје се са првим петловима и са послом завршава тек око девет сати увече, а када затреба сви раде све, без неке стриктне поделе рада.
-Штала је зидана, дугачка је 43 и широка 13 метара па има још доста простора да се повећају и број крава и количина произведеног млека, а намера нам је да у скорије време купимо још двадесетак квалитетних музара.То међутим изискује и велике трошкове па би нам свака додатна помоћ државе добро дошла. За сада имамо субвенције од 25 хиљада динара по једном грлу, што нам пуно значи али није довољно- каже Милош, саобраћајни техничар по струци.
Ускоро нова грла: У штали Поповића
Обрађују око 15 хекатара и храну за стоку углавном произведу на свом имању, окруженом чамовом шумом. Мукотрпним радом успели су да набаве и сву потребну механизацију која их је коштала право мало богаство. Само за везове у штали и траку за машинско изђубравање из штале пре неколико година су једној словеначкој фирми платили више од 12 хиљада евра.
-Краве обично хранимо пет пута на дан. Годишње поједу око 5-6 хиљада бала сена које укосимо на планинским ливадама и пропланцима, као и 90 тона концентрата. Полажемо им и травну силажу са нашег имања, али смо принуђени да докупимо кукурузну силажу јер годишње треба скоро 200 тона, а толику количнину нисмо у могућности да сами произведемо- каже Младен.
Глава породице: Срећко Поповић
Поповићи су почели да се интезивно баве производњом млека пре петнаестак година. Срећко је тада од оца Ђорђа наследио четири краве и пар волова, а данас има пуне стаје и најуспешнији је сточар у нововарошким селима на десној обали Увца.
-После трагичне погибије под трактором брата Љубинка 2002. године, са којим сам ортачки радио извлачење и превоз обловине, продао сам камионе и окренуо се сточарству.Три године касније, држава је прво мом сину Милошу доделила бесповратно два милиона динара, што је био пресудан моменат, а наредне године и мени један милион за подизање велике савремене штале, уз услов да и ми уложимо исту своту новца. Јесте свих ових година било доста рада и одрицања али се не кајем што сам ушао у овај посао- каже Срећко Поповић, глава породице.
НИСУ СЕ ПОКАЈАЛИ: Због одлуке да се врате у село и посвете пољопривреди нису се покајали ни његови синови. Милош је средњу школу завршио у Ужицу, а Младен у Пожеги и имали су понуду за посао у граду.
-На жалост, теже ми је да нађем девојку за женидбу него да обезбедим пласман млека на тржишту. Ни једна неће у село, мада овде имамо све услове за нормалан живот- каже у шали Младен.
(Извор: agroklub.rs/ željko dulanović)
Коментари