Професор Срећко Гујаничић објавио је прву збирку поезије, а његова “Сећања на империју” су уједно и први издавачки подухват Спонтано окупљене варошке академије (СОВА) из Нове Вароши чији је и сам члан. Књига броји 133 песме распоређене у девет циклуса, које је овај професор филозофије у Гимназији “Пиво Караматијевић” брусио последњих четрнаест година.
Прво издање збирке “Сећање на империју” коју Гујаничић (37) објаљује две године након романа “Десет позитивних птица”, у потпуности је дело Нововарошана. Рецензент и лектор је др Никола Бјелић, доцент Филозофског факултета Универзитета у Нишу, док је дизајн осмислио академски сликар Станко Никачевић чија слика „Бродоломници“ краси корице. Песнички првенац Гујаничић је каже посветио свом покојном деди Војину Поповићу из Кућана на Муртеници.
Како у својој рецензији пише др Никола Бјелић, љубав, свакодневно, интелект и филозофија, суштинска су обележија Гујаничићеве поезије. Према њему, књижевни живот Срећка Гујаничића није ишао устаљеним током, ни мало случајно. За разлику од већине писаца који су почињали поезијом, па свој рад након година и деценија сазревања крунисали романом,Гујаничић је кренуо сасвим обрнутим смером.
Песнички првенац: Срећко Гујаничић
Гујаничићев првенац, роман “Десет позитивних птица”, настао је као плод ауторовог шестогодишњег волонтерског искуства.
- “Десет позитивних птица” је, у неку руку, ангажовано дело коме је циљ да скрене пажњу на неке болне теме (не само) нашег друштва, зато не чуди што је аутор одлучио да њега прво објави. Упоредо са тим романом, Гујаничић је писао и поезију, али збирку објављује тек након романа, јер је поезија, ипак, питање личног, интимног, унутрашњег пишчевог света, па је рад на њој захтевао много времена, пажње, дотеривања, компоновања, одбацивања, како би дело које изађе пред читаоца било у складу са пеоетиком песника- каже усојој рецензији др Никола Бјелић.
Стихови сабрани међу корице Гујаничићевог песничког првенца, само су међутим мањи део онога што је написао у периоду од 2003. до 2017. године.Већина песама насталих у овом периоду је, како сам аутор каже, “одбачена као чист шкарт”.
-Поезија је империја која губи на значају. Отуда сећање. Поезија је и привилегија високе класе. Стиховима су се изражавали први филозофи, пресократовци, који су махом словили за аристократе. Пошто сам лишен песничког дара и плаве крви, али не и струке - филозофске, своје утемељење сам пронашао међу тим космолозима, чија је главна мисија била да открију извор (архе) свега постојећег- каже за “Варошке новине” аутор збирке Срећко Гујаничић.
- До извора, а то је увек нешто битно, долази се различитим методама. Мој је био археолошки. Копао сам о сећањима, сређивао их и архивирао, тражећи бољу верзију себе. На том „локалитету“ било је свега. Чак и песама чији се стихови римују. Те песме су метафора предмета у својој неокрњености- открива нам песник
ИЗДАВАЧКА ДЕЛАТНОСТ:-Издавачка делатност СОВЕ је тек на почетку.Тешко је рећи шта и како ће се одвијати даље. Свакако, намеравамо да наставимо. Волели би смо да издајемо и белетристрику, али и све оно што је квалитетно, а тиче се рецимо завичајних тема- каже професорка књижевности Данака Ивановић, која је јадан од оснивача Спонтано окупљене барошке академије и портала sova.rocks.
Из збирке
MУВЕ И СТРВИНА
Јул – срце лета.
идем пешке...
и тешко дишем
попут маторог кера.
на сеоском друму
наилазим
на мртву краву.
муве су стигле
пре смрада.
мислим на Сартра.
мислим на Бодлера.
Коментари