Опустела села заточеника Златарског језера

Група мештана Амзића, Доњег Трудова, Ојковице и и Дебеље зимус је пред камером регионалне ТВ станице изнела муке због неисправне скеле на Златарском језеру у Кокином Броду.

Док бродић „Увац“, који може да повезе 12 путника, недељно пет пута саобраћа до засеока заточеника Златарског језера, само је једном у последње три године испловио са скелом за превоз терета. Мештани, кажу, муче се да превезу дрва, машине, стоку, кућне потрепштине, грађевински матријал...Возе их около, кроз беспуће,а зими мећава завеје засеоке на некадашњем ушћу Тисовиице у Увац...

Упућујући вапаје да "Дринско-лимске хидроелектране" отклоне квар, како би ублажили муке и олакшали живот оног малог броја преосталих становника, мештани су, само да скела крене, понудили – да сносе део трошкова поправке...

Великодушно, нема шта?!?!? Ако ништа друго – понуда да одреше кесу је засмејала ТВ гледаоце, познаваоце прилика. Док једни кажу да би та помоћ била кап у мору, други рачунају да ли би у јавним набавкама и тендерима залегла силна имовина газда испод Смудинога?

А можда су мештани хтели да узазову сажаљење, инат или револт “великог врата“ ЕПС-а, па да они кажу: „Па зар ви дрвосече из Смудинога и са ојковачке прљуше нама да помажете...?“

Комшије, пак, упозоравају невољнике на обалама језера да причивају паре? Могу им, кажу, затребати, ако не за поправке пута преко Смудинога и чишћење пропуста и канала, те крчење стабала што држе једину везу са светом у хладу, а оно да, дерући опанке и, уз чашицу, са власницима имања у Доњој Дебељи реше имовинске односе за градњу „обилазнице“, како би се решили успона Иванова главица, који задаје невоље и возачима аутомобила и камионима са грађом.

„Случај скеле“ је и подсећање да су села на обалама и у залеђу градњом хидроенергетског система на Увцу пре скоро шест деценија платила велики цех. Уз потапање огњишта, овде се у матичне књигеу уписују једино мртви, па се демографска слика може свести на неколико речи: лепа села брзо опустела.

На језерској површини сабласно одјекују питања која припадају оном поодугом списку нерешених и што годинама загорчавају живот грађана, а везана су за Електропривреду и државу:

-Ко то у бункере склања питања о прекиду или лошем снабдевања струјом? Што поред језера и у залеђу нису изграђени путеви? До кад ће држава претити рушењем викендица на језеру, за које наплаћује порез, уместо да, као у свету, решава питања заштите језера, планске градње и о(п)станка околниох села?

Понекад им, подсећају мештани, дан кратак за чуђење. Јер, џаба ти та лепота, дивљина, шуме, кад – нема људи!

-Има ли ко под капом небеском да чује за наше невоље? Могу ли вапаји да пређу Борову Главу, некако да стигну до врха ЕПС-а, министарства енергетике, до табора странака, до оних што „ведре и облаче“...? Има ли то ко да пренесе горе? Можда нико неће, не сме...? Или, што је горе – да их нико у престоници не слуша?!? А толико представника власти, странака, те координатора, посланика, повереника – језди за Београд?!

Званичници и њихова статистика рећи ће: жалила се шака људи.А заточеници језера никако да реше енигме или дилеме:

-И што неко горе не каже нашу јадиковку: „Увац ради, Београд се гради“! Што не израчунају колико су нам узели, колико узимају од природних добара, а враћају мрвице? До када ћемо због „златних капи“ Увца и киловата бити - „богати сиромаси“? Што нам не понуде неку фабрику, да у овој сиротињи спрече сеобе?!?? А како да нам доведу инвеститора, кад нам овамо, и у читав Стари Влах, нико од кључних играча и не долази, осим једног земљака? Ми немамо прилику да им то скрешемо у брк! С друге стране, кад дође директор ЕПС-а – сакрију га од народа, одведу у засеок где су куће близуи трфостанице, па им не чкиље сијалице?!

И све нешто данима думам: па народ, бре, уобразио да се нешта пита? И још тражи од државе и власти, која се по ваздан заклиње у село, да им решава проблеме....Ко да они немају пречих ствари?!