-У седмогодишњем ратном вихору збило се хиљаде тешких породичних трагедија и личних несрећа. Само сплетене у велики венац туге и бола, може се схватити сва трагедија и васкрс једне генерације, предодређене да понесе крст мучеништва и оствари велика дела. Тешко је извојити шта највише боли? Да ли судбина тужне мајке која оплакује четири сина, или хиљаде сирочића што осташе без оба родитеља, двеста церских јунака који са торпедоване лађе смирај налазе у дубини мора, сазнање да се у Негбини угаси 40 огњишта...
На ове судбине и драме, на страхоте које је поднело становништво у разговору за новине пре неки дан указа Милисав Р. Ђенић (85) чајетински професор историје и хроничар. краја, аутор књиге „Златибор у Великом рату“. Да подсетимо: приказујући удео Златибораца у одбрани земље, седмогодишње крварење и терор окупатора, Ђенић је прикупио имена преко 2.500 палих ратника из 18 општина златиборског среза, међу којима је и девет села садашње нововарошке општине, на десној обали Увца.
Листајући странице летописа и црквених књига, Ђенић је бележио и драгоцена сведочења још живих Солунаца и приче из памћења потомака, отимајући их тако од заборава .
Епидемија тифуса, који су оставиле Швабе најурене преко Дрине, ширећи се невероватном брзином почетком 1915. године, остављала је пустош, па је цео крај личио на велики болеснички логор. Агонија је трајала све до почетка јула и у Негбини је, од тифуса умрло 91, у Драглици 53 лица....
У суморну јесен 1915. године и сурову зиму Српска војска је, после витешке борбе у одбрани земље, морала да прође кроз неизмерна страдања, одступајући кроз албанску голготу. У завичају ништа нису мање патње од оних које подносе ратници – јад и чемер, терор власти - отимачине, хапшења и убиства, ограничење кретања, нарези, кулук, болести и глади, одвођење у логоре ...
Имена јунака поред олтара: Црква у Белој Реци
Да несрећа буде већа – наишле су две неродне године: 1916, а посебно 1917. година, па су ти пролећни месеци, упамћени као време умирања старовлашке сиротиње од глади, најчешће деца и изнмоглих стараца.
- У Ојковици су од глади умрли Јово Батак(57) и Радиша Батак (3), у Белој Реци Драгомир Џелебџић (7), и у Негбини Миља Раковић (45), Милојка Богићевић (3), Драгољуб Ћировић (9), Радивоје Нешковић (8), Марица Гојгић (5) и двоје деце Зорке и Благоја Шуљеварића, Госпава (1) и Радиша (4) – преноси Ђенић записе из матичних књига
У новембру 1918. године, сведоче странице књиге, умрло је преко хиљаду људи у златиборском срезу, у Драглици, на пример, 59, а у Негбини 65 лица. Многи од оних 40 опустелих домова у Негбини гасили су се баш с крајем рата. Прота Милан Д. Смиљанић, у примедби матичне књиге умрлих сирогојнске цркве, дао је потресан опис овог помора:
- Црни јади црњи од овог мастила задесили су ових дана нашу околину. Завладала је заразна болест такозвана шпанска грозница. Ова је зараза брзо узела маха да су целе фамилије лежале болесне, да нико није имао болесницима додати воде или подложити пећ. Умирало је много.Понегде су мртви лежали заједно с болеснима по три до четири дана, јер није имао ко да их сахрани. Често су жене саме копале раке и сахрањивале. У једну раку двоје-троје је закопавано...Понеке су куће сасвим опустеле...
Стигла је слобода. Са ратишта и из заробљеништва враћао се тек сваки трећи мобилисани. У колибама и кућама са црним барјацима затицали су очеве зарасле у браде, мајке утоноле у дубоку црнину. Дуги спискови ратне сирочади одавали су сурову стварност: Драглица је имала 160, Јасеново, 161, Негбина 185, Бела Река 116 сирочића...
Па зашто неки, од којих се очекују поставке и изложбе докумената о Великом рату, годинама питају: „А, где је та грађа?!“
Записи: Милисав Р. Ђенић
СЕЛА СА НАЈВЕЋИМ БРОЈЕМ ЖРТАВА: У општинама ранијег златиборског среза, које су сада у саставу општине Нова Варош, у Првом светском рату погинуо је или умро 541 ратник и цивил: у Белој Реци 132, Драглици 119, Јасенову 165 и у Негбини 125.Према неким изворима ово су општине са највећим бројем погинулих и умрлих за време Великог рата у Србији – записано је, поред осталог , у књизи „Нововарошки крај кроз историју“.
Коментари