Са зидова у домовима Миле Коруновић Делић (1947) из Београда и брата јој Предрага Педа Коруновића (1950) у Новој Вароши – гледају преци...У рамовима и албумима староставне слике, а у родослову, исписаном краснописим „по казивању и знању“ њихове мајке Смиљке - породично стабло лозе Кулићa и гране оних са којима су се ородили...Чељад греју и успомене и слике Вароши које нема...
У збирци грађе коју не може заобићи будућа монографија или изложба старина, посебно место заузимају породичне фотографије Раденка Кулића (1884-1964), трговца и власника првог хотела.
Кулићи су старином од Пиве и овамо се доселио Јово, хаџија. На каменом белегу, „крсташу“ на варошком гробљу, за вечни спомен уклесано да је био трговац, поживео 65 лета и умро 12. априла 1828. године. Кулића хан, коначиште и место сусрета трговаца – имао је преко 150 година, кад се од старости срушио 1944. године.
Из старих албума: Породица Кулић (Раденко први с лева)
- Кулића хотел, преко пута хана, деда Раденко је подигао 1932. године, на месту садашње управне зграде комуналаца. Хотел је освештан уз велику свечаност и беседу проте Јавстатија Караматијевића, дединог ратног друга. За тадашње прилике хотел је био луксузно опремљен: са четири сале, кадама и билијаром, поред осталог, а на посуђу и постељини, набављеним у Сарајеву, био је угравиран монограм РК. Варош је била госпоствена... - казује Мила.
У пламену ратног вихора, у игри судбине и живота, нестало све што су имали Кулићи. Немачка јединица је, како подсећа Педо, 20. октобра 1943. године запалила хотел, после сукоба са четницима, који су држали град.
- У пепео се на згаришту хотела и оближње породичне куће претворио иметак, успомене, ратно ордење и споменице деде Раденка из Другог балканског и Првог светског рата, из кога се вратио са седам рана, па тапије, признања за добротворни рад...Ово слика и документа, што је до данас сачувано, добили смо од родбине – породица Ђековић, Зорић, Ратковић... – прича Мила.
Претке не дају забораву: Предраг Коруновић и Мила Делић
Бринући о коренима и сведочанствима прохујалог времена, што је породична традиција, Мила настоји да са наследницима од зуба времена сачува и стару кућу прадеде Јеврема, подигнуту 1900. године на Зебиновцу. Кућу краси низ специфичних архитектонских решења и градитељско умеће, од дрвених украса, до намештаја, покућанства и пећи допремљених из Солуна.
- Деца су нам у свету, па желимо да, поред фотографија уступљених Библиотеци, део вредних ствари поклонимо музеју родног града за етнографску изложбу, која би била допуњена предметима и експонатима и из осталих старинских кућа... У Вароши су заборав и немар дуго царовали, мало је старина сачувано?!
ПЕТАО НА ЗГАРИШТУ: Прво јутро након немачке паљевине, комшија и некадашњи слуга Кулића, Мујо Вефић, бануо је у двориште погорелца Раденка са џаком брашна на рамену и петлом у наручју.
Сви су у околини знали да је комшија донео оно што је имао. Певац је оглашавао почетак кућења и живота на новом огњишту, а народ приповедао како је Раденко помагао сиротињу и слуге, често и кришом од чељади.За наук млађима, подсећало се: иза људи остаје само оно добро што учине...
Кулића хан: 150 година коначиште и стециште трговаца
Коментари