Крајем прошле године, тачније 25. децембра расписан је Јавни позив за одобравање пројеката за ИПАРД подстицаје за инвестиције у физичку имовину пољопривредног газдинства у набавку нове опреме, машина и механизације, а 4. јануара ове и Јавни позив за одобравање пројеката за ИПАРД подстицаје за инвестиције у физичку имовину пољопривредног газдинства у набавку новог трактора.
Укупан износ бесповратних средстава за који ће пољопривредни произвођачи моћи да конкуришу је 8,3 милиона евра, а намењена су за набавку трактора и механизације. У ауторском тексту за “Варошке новине” Снежана Јањић из Пољопривредне саветодавне и стручне службе Ужице пише детаљније о томе:
Укупан износ бесповратних средстава за који ће пољопривредни произвођачи моћи да конкуришу је 8,3 милиона евра, а намењена су за набавку трактора и механизације. У ауторском тексту за “Варошке новине” Снежана Јањић из Пољопривредне саветодавне и стручне службе Ужице пише детаљније о томе:
ИПАРД ФОНД У СРБИЈИ: Укупан износ бесповратних средстава за који ће пољопривредни произвођачи моћи да конкуришу је 8,3 милиона евра. То је буџет који је намењен за набавку трактора и механизације. Повраћај износи око 60% од вредности улагања. За средства могу да конкуришу власници породичних газдинстава, предузетници, задруге, мала и средња агро предузећа. На та средства не могу рачунати велики пољопривредни произвођачи, али ни они који имају мање од два хектара земље или недовољан број грла стоке.
Величина газдинства које може конкурисати за ова средства зависи од основне делатности којом се газдинство бави. Тако нпр. ако се газдинство бави производњом млека или товом јунади минимум је 20 грла. Код овчарске и козарске производње минимум је 150 грла, а у свињарству 100. Код воћарске производње минимум је 2 хектара јагодичастог, односно 5 хектара осталог воћа, док је у повртарству минимална површина 0,5 хектара поврћа у затвореном простору или 3 хектара на отвореном простору.
Величина газдинства које може конкурисати за ова средства зависи од основне делатности којом се газдинство бави. Тако нпр. ако се газдинство бави производњом млека или товом јунади минимум је 20 грла. Код овчарске и козарске производње минимум је 150 грла, а у свињарству 100. Код воћарске производње минимум је 2 хектара јагодичастог, односно 5 хектара осталог воћа, док је у повртарству минимална површина 0,5 хектара поврћа у затвореном простору или 3 хектара на отвореном простору.
Процедура за конкурисање је захтевнија него што је то случај код подстицаја Министарства пољопривреде на које су навикли наши пољопривредни произвођачи. Најпре је потребно направити бизнис план за инвестицију за коју се конкурише. Затим вредност инвестиције која је наведена у пословном плану потребно је оправдати понудама добављача (у питању су 1 или 3 понуде у зависности од висине укупне инвестиције). Уз захтев је потребно доставити и одређену пропратну документацију у зависности од врсте инвестиције за коју се конкурише. Реализација инвестиције не сме почети пре него што се потпише Уговор са агенцијом.
Минимална вредност повраћаја новца износи 5.000 евра, а максималан износ за одређене инвестиције иде и до милион евра.
Минимална вредност повраћаја новца износи 5.000 евра, а максималан износ за одређене инвестиције иде и до милион евра.
Оно што је врло важно јесте да је потребно да газдинство пре почетка реализације инвестиције располаже са средствима који су потребна да би се она реализовала у потпуности. Повраћај средстава из ИПАРД фондова се добија после реализоване инвестиције и после извршене контроле од стране ИПАРД агенције (Управе за аграрна плаћања ).
Новац из ИПАРД фондова се неће моћи да користи за плаћање пореза, царина, куповину, закуп или лизинг земљишта и постојећих објеката, као ни за казне и судске трошкове и половну механизацију, банкарске и путне трошкове, доприносе у натуре, али ни трошкове одржавања, амортизације или закупа, трошкове шпедиције, превоза и монтаже.
Препорука је да се пољопривредни произвођачи што боље информишу пре него што конкуришу за средства. У томе им могу помоћи запослени у локалним самоуправама (канцеларије за пољопривреду)саветодавци из ПССС Ужице, али пре свега службеници из Управе за аграрна плаћања.
Препорука је да се пољопривредни произвођачи што боље информишу пре него што конкуришу за средства. У томе им могу помоћи запослени у локалним самоуправама (канцеларије за пољопривреду)саветодавци из ПССС Ужице, али пре свега службеници из Управе за аграрна плаћања.
Следећи јавни позив очекује се у марту 2018. године, а пољопривредници ће моћи да се пријаве за новац потребан за куповину опреме за прерадне капацитете, као и за маркетинг, за шта је намењено 11,7 милиона евра.
Аутор текста: Снежана Јањић, дипломирани инжењер пољопривреде
Аутор текста: Снежана Јањић, дипломирани инжењер пољопривреде
Подели ову вест:
Коментари