Јунаци који су оставили кости на Куманову, Брегалници, Дрини, Церу, Мачковом Камену, Кајмакчалану и другим бојиштима или нестали у албанској голготи и „плавој гробници“, као и они што су се из три рата, после седам или пет година, са ранама и ожиљцима на срцу и души, вратили најмилима, плугу и ливдама под Муртеницом – преселиће се из прича, све блеђих сећања и таме заборава на мермерну плочу завичаја.
Споменик у порти прошлог лета саграђене цркве брвнаре, на Зборишту, чуваће успомену на преко стотину учесника два балканска и Великог рата. Мештани, који су прихватили иницијативу нововарошког Удржења потомака и ратника 1912-1920. године, кажу да је најпогоднија прилика је да се белег у славу и част ратника и 100-годишњице одбране Србије у Великом рату - открије на треће Тројице, сеоску заветину.
- Да би обележје било достојно јунака - за идејно решење биће ангажовани стручњаци из Музеја „Старо село Сирогојно“, на челу са историчаром уметности Зорицом Ивковић. Јавио се и дародавац мермерне плоче, који ће уклесати епитаф и имена ослободилаца - каже парох доброселички Јован Стојковић.
Од 17 села нововарошке општине на десној обали Увца, Драглица је треће село, поред Сеништа и Трудова (јасеновачког), које је без обележја ратницима из ратова на почетку 20. века.
- Поред јунака који су пали на бојиштима, биће и имена онијх који су преживели битке, изгнанство из отаџбине и васкрс војске на Солунском фронту, као и недаће у заробљеништву. Анагажовано је више људи и институција да се прикупе и провере подаци, да се достојно одужимо прецима – истиче Неђо Грујичић, председник Црквеног одбора у Драглици.
Спомен плоча до Тројица: Црква брвнара у Драглици
У књизи „Златибор 1912-1918“ (Чајетина, 2006) Милисав Р. Ђенић, историчар и хроничар из Чајетине, оставио је траг о ревности свештеника који су за поколења сачували записе:
- Парох Благоје Шишаковић, родом из Доброселице, у летопис цркве доброселичке унео је спискове изгунулих ратника из села Доброселице, Стубла и Драглице. Овај угледни свештеник је 1938. године штампао сепарат у коме је, поред изгинулих ослободилаца, дао и исцрпне податке о месту и времену њихове погибије.
ВИТЕЗОВИ КАРАЂОРЂЕВЕ ЗВЕЗДЕ : У књизи „Јунаци Карађорђеве звезде у ужичком крају“ (Ужице, 2015) др Раде Познановић наводи да је највеће ратно одликовање засијало на грудима 16 Нововарошана - бомбаша, митраљезаца, извиђача, команданата јединица...Међу њима су и двојица Драгличана: Раденко Б. Кутлешић (1884-1933) и Богдан И. Љубојевић (1889-1929).
Поменик из књиге "Златибор у Великом рату" Милисава Р. Ђенића
Коментари