Док се њихове комшије боре да им имања не зарасту у трње, шипурак и клеку, Раде Каплановић и његов брат од тетке Владе Младеновић на дедовини у Виловима шипурак гаје плантажно и задовољно трљају руке. Њихова плантажа шипурка једина је у западној Србији, у крају где мештани ову биљку сматрају за коров и поред њених лековитих својстава.
Због тога су и постали предмет злурадих коментара комшија када су на 80 ари њиве недалеко од цркве у центру села посадили 1.250 садница шипурка из једног расадника у Војводини. Данас, три године касније, они који су им се највише подсмевали стидљиво обилазе плантажу у роду и распитују се о исплативости посла.
А Раде Каплановић ( 35) и Владе Младеновић (36) кажу да се нису ни у једном тренутку покајали што су се определили да гаје ову културу.
- Чак планирамо и да проширимо засад. У септембру смо убрали 2,5 тоне и задовољни смо првим родом, а зараде ће бити и од гранчица које се одстрањују са стабла приликом орезивања. Роштиљско месо пржено на њима има укус по мери гурмана, па је познати чачански ресторан већ капарисао пун камион. Пун род, међутим, очекујемо тек за пар година, када би једна садница требала да да 5-6 килограма плода, што је скоро четири пута више него сада – кажу Каплановић и Младеновић.
Мада су одрасли на асфалту, не либе се сеоског посла. Раде са супругом и два сина живи и ради у Чачку где је и рођен, док је Владе без сталног запослења и са породицом живи у Новој Вароши. Стижу да одраде све послове на плантажи, а од велике помоћи им је и Радов отац, а Владов ујак Драган Каплановић (64) који након одласка у пензију са супругом Јулком (62) из Чачка вратио на очевину.
- Деци сам рекао да истрају у својој намери, а ја ћу им помоћи колико могу. Пролетос су на око 80 ари сејали и хељду, а припремили су и већу парцелу на којој ће идуће године засадити малину, па сам сигуран да би мој покојни отац Здравко, познати трубач, био данас поносан на то како му унуци обрађују имање – каже Драган Каплановић.
У тренутку садње плантажа шипурка у Виловима била је тек 11. у Србији, а данас их има двадесетак.
-Хтели смо да узгајамо неку од култура за коју не влада велико интересовање пољопривредника и поред тога што је као производ тражена на тржишту, и избор је пао на шипурак. Ове године смо највећи део рода дали у откуп у сировом стању, а планирамо да од идуће бербе шипурак углавном продајемо као готов производ. Код нас је све већа потражња за здравом храном, па шипурак који је од памтивека био и храна и лек има добру прођу на тржишту, и од њега се може лепо живети.Откупна цена јесенас је била 100 динара за килограм, што је дипло више него за дивљи шипурак, а произвели смо за триште и мању количину каше за прављење џема – каже Раде Каплановић.
Тражи негу
Шипурак је захтевна биљка и тражи пуно пажње и рада. Цена саднице је 65 динара, а сади на два метра размака, на парцели која је претходно узорана и исфрезирана.
-Заблуда је да шипурак на плантажи расте стихијски као у дивљини. Мора да се ореже, окопа и да му се као код малине након бербе посеку гране са којих је убран плод. Прска се једино против биљне ваши, а наводњавање није неопходно. Бере се обично половином септембра. Ове јесени брали смо га седам дана а били су ангажовани сви чланови породице – каже Владе Младеновић.
Коментари