Драглица: Цела школа из исте куће

У клупама четвороразредног одељења у Драглици свега је четворо ђака и сви су из исте куће. И у наредних неколико година они ће бити једини ученици јер је у селу на падинама Муртенице још свега пар малишана који нису стасали за школу.

Мали Мандићи су и понос и нада села које се убрзано гаси. Најстарија Марија иде у трећи, а Тамара у други разред, док су близанци Весна и Тодор предшколци.

Њихов учитељ Влатко Николић каже да у свом радном веку није имао слично одељење, а у служби је више од 37 година.

-Од првог радног дана сам учитељ у сеоским школама са малим бројем ђака, али први пут овде у Драглици имам одељње у коме су сви ученици од једних родитеља. Због тога је и својеврстан изазов са њима радити. Марија и Тамара су се већ навикле на школу, послушне су и хоће да уче, док су предшколци мало живахнији и траже више пажње. То је и добро, јер ми искуство говори да је са кочоперном децом касније лакше радити- прича учитељ Влатко.

Четворо Мандића су прве комшије сеоске школе. Њихови родитељи Видоје (40) и Ана (37) су међу ретким младим брачним паровима у овом делу општине који су судбину везали за село и баве се пољопривредом. На имању у засеоку Расница гаје краве и овце, а имају и коње са којима Видоје рабаџија у шумама широм ужичког краја.

-Захваљујући њима ова ће школа живети бар још пет година. У Чоловићима и Грујичићима је четворо деце млађег узраста и гледајући тај податак школа у Драглици има какву-такву перспективу, али је питање да ли ће њихови родитељи остати у селу или ће попут многих других отићи у град у потрази за послом и бољим животом- каже учитељ Влатко Николић.

А не тако давно село је врвело од деце, а учионице су биле тесне да приме све ђаке. Како бележе сеоске хронике, школа у Драглици је основана 1933. године, а највише ђака имала је у послератним годинама, око 120. То је скоро двадесетак ђака више него што данас има матична Основна школа „Гојко Друловић“ у Радоињи са својим издвојеним одељењима у Негбини, Кокином Броду, Рутошима и Драглици.

-Када сам 1966. године овде службовао школа је имала 56 ђака у четири одељења. На наставу су долазили у колонама из свих засеока, на одмору између часова дрвориште је било пуно, милина погледати, а све се орило од цике и вриске. Данас, нови спортски терени у школском дворишту оживе једино лети када унучад дођу у посету бабама и дедама који су остали да чувају огњишта- каже мештанин Милан Јанковић, учитељ у пензији.