Како би четвороразредну школу у Горњој Белој Реци сачували од затварања, мештани из суседних села уписали су јесенас у њу своју децу, у нади да ће подстаћи младе да формирају своје породице и остану на дедовини.
Мада у Горњој Белој Реци нема деце стасале за ђачку торбу у клупама сеоске школе је троје ђака. Сестре Невена и Јелена Жунић су из Доње Беле Реке, а Југослав Ремовић из Јасенова, и до школских клупа пешачиће километрима.
А школско звоно је 1. септембра звонило само за предшколца Југослава Ремовића јер није било других ђака. На срећу по село, у помоћ су им притекле комшије, па су се Југославу придружиле сестре Жунић- Невена иде у други разред, а Јелена је предшколац.
-Са школом ће наставити да живи и село, и то је мени и супрузи Јадранки био једини мотив да децу из школе у Доњој Белој Реци где су кренула пребацимо у Горњу Белу Реку. Надам се да ће наш гест бити подстрек младима да формирају породице и остану на дедовини . Овде на Муртеници тешки су услови живота због сурове планинске климе, па многи селе, а огњишта се гасе - каже Невенин и Јеленин отац Милијан Жунић (38).
Југославу Ремовићу тек је пет и по година, а из шест километара удаљеног засеока у врлетима Муртенице у школу је дошао у пратњи родитеља, оца Милана (44) и мајке Љиљане (29). Првог дана нове школске године у празној учионици дочекали су га учитељица Ивана Гредељевић, која овде службује пет година, и помоћни радник Маринко Костић.
-И ја сам почетком осамдесетих овде ишао у школу, али је тада у две учионице било око 40 ђака и све је врвело од дечије граје. На жалост Југослав је првог дана у школи био сам, јер се девојчица која је овде завршила други разред пребацила у матичну школу у Јасенову, а у Горњој Белој Реци и околним засеоцима осим њих двоје нема друге деце тог узраста. За три године у школским клупама придружиће му се сестра Милица–каже отац малишана Милан Ремовић.
Матична школа у Јасенову и њена издвојена одељења у Кућанима и Горњој и Доњој Белој реци данас имају свега 35 ђака и петоро предшколаца. Некада је ова школа имала више од 200 ђака, а настава се овде одвијала у две смене.
- Локална самоуправа је уложила значајна средства да се реновирају и опреме све школске зграде, пре четири године је обезбедила и комби за превоз наставника и ученика, а имамо и ђачку кухињу. Услови су одлични, али на жалост нема деце, а са малим бројем ђака кубуре и друге школе у општини– каже директока ОШ „Вук Караџић“ у Јасенову Душица Поповић.
Бистрица без првака
Судбина Горње Беле Реке прети и другим селима. У најтежој ситуацији је школа у Бистрици надомак града, у чије клупе ове јесени први пут у њеној историји неће сести ни један првак, а нема ни предшколаца.
-У селу је свега троје деце која ће наредних година кренути у школу, и ту је бојим се крај и села и сеоске школе која тренутно има 26 ђака у осам разреда. У Бистрици са једва 300 сталних становника просек старости је око 50 година, а закатанчено је скоро 80 кућа. Исту судбину наредних година доживеће и око 150 старачких домаћинстава са једним или два члана –каже мештанин Радован С. Главоњић.
Коментари