Реч струке: Штетни ефекти и превентивне мере појаве микотоксина

Поље под силажним кукурузом (Фото: ПССС Ужице)

Поље под силажним кукурузом (Фото: ПССС Ужице)

Услови за развој плесни у природи су веома различити у зависности од врсте, рода или чак и соја. Подела на "пољске" и "складишне" плесни заснована је, пре свега, на разликама у условима (температура, влага) потребним за раст и развој плесни. "Пољске" плесни врше инвазију на зрневље још у пољу и захтевају већу влажност (20-21 %), док "складишне" плесни контаминирају зрневље у складиштима и захтевају нижу влажност супстрата (13-18 %). Међутим, повољни услови за раст и развој специфичне врсте плесни могу да се створе и на пољу и у складиштима.

Оптимални услови за раст и развој плесни зависе од врсте, али генерално посматрано плесни захтевају релативно високу температуру и влажност субстрата. Контаминација хране плеснима се одвија у различитим фазама производње (у пољу, при складиштењу, преради, транспорту), а налази се под утицајем комплексних повезаности између влажности, температуре, субстрата, концентрације 02 и Ц02, присуства инсеката, као и других плесни и микроорганизама.

Штете у сточарству које настају услед микотоксикоза могу да буду велике. Испољавају се у виду директних губитака због угињавања животиња или, јос чешће, настају индиректно услед пада производних и репродуктивних способности животиња.

Посебан проблем представља могућност да се у организму животиња које су конзумирале храну контаминирану микотоксинима могу да нађу резидуе микотоксина у различитим количинама, па може да дође до испољавања штетних ефеката и код људи.

Први подаци о штетним ефектима употребе плесниве хране у Кини датирају још од пре 5000 година. Данас се поуздано зна да су микотоксикозе узрочно-последично везане за појаву неколико тровања веома широких размера, као и смрт стотине хиљада животиња и људи у Европи и другим континентима.

Мере борбе се могу поделити на: преџетвене (одабир сорти отпорних на плесни, правилно ђубрење, сузбијање корова, правилан плодоред и наводњавање), жетвене (током бербе и транспорта свести на минимум механичка оштећења зрна) послежетвене (правилно сушење и складиштење ,превентивна примена неких инсектицида, фунгицида и конзерванаса као и редовно чишћење складишних капацитета.

Саветодавац: Небојша Ђурић,ПССС Ужице

Подели ову вест:

Коментари

    Објављени коментари представљају приватно мишљење аутора коментара, односно нису ставови редакције “Варошких новина”. Коментари који садрже псовке, увреде, претње, говор мржње и нетолеранцију неће бити објављени. Редакција “Варошких новина” задржава право избора коментара који ће бити објављени.