Од првих чланова добровољног ватрогасног дрштва, у животу сам још једино ја, а и сам сам закорачио у десету деценију живота. Све су то били честити и поштени људи, радило се без накнаде, добровољно, на добробит заједнице, па је ред да се о њима нешто и напише у нашим новинама, да остане као подсетник младим генерацијама на то време ентузијазма, када смо пожаре гасили срцем и кофама.
Овим речима поздравио нас је недавно Мустафа Грцовић (91), одмах с врата редакције „Варошких новина“. Из кожне торбе, коју је носио под мишком, извадио је стару пожутелу фотографију, неколико диплома на његово име, и ордење.
- Четири пута сам награђиван од стране Ватрогасног савеза, стекао сам и звање ватрогасног подофицира, а на слици је нас 11 из првих година Добровољног-ватрогасног друштва 'Звезда', које је формирано недуго након рата. Слика је настала касније на једној прослави у тек отвореном Хотелу 'Језеро'. На њој су у горњем реду, с лева, Сајто Церовић, Мустафа Софтић, Хајро Вефић, Тане Зекавчић, Мустафа Мујко Бегић, а чуче, Абдулах Дулица Крџовић, Ремзија Ибровић, Реџеп Јуковић, Рајко Ристић, ја и Меша Бајровић– причао нам је Грцовић.
Сећање - Мустафа Грцовић у редакцији "Варошких новина"
Прво добровољно-ватрогасно друштво у Новој Вароши формирано је у фебруару 1950. године под именом „Звезда“, а први председник Друштва био је Танасије Зекавчић. Велики шумски пожар на Златару, две године пре тога, подстакао је групу ентузијаста да започну разговоре о оснивању једног оваквог друштва, за којим је била све већа потреба.
-Ватрогасни дом био је у објекту који је касније срушен, а који се налазио код ресторана „Златар“ у центру града. Ту смо дежурали на смену након свог редовног посла, и задатак нам је био да се у случају пожара огласимо сиреном. На њен звук, остали би одмах напустали своја радна места или прекидали друге послове, и хитали на задатак. Нико се није бунио, нити за то тражио слободан дан у фирми или дневницу, таква су била времена- прича Мустафа.
Ручна клипна пумпа и десет металних кофа за воду, били су сва опрема са којом је у то време располагала ДВД „Звезда“. Шест година након оснивања набављена је моторна пумпа, а 1963. и прво ватрогасно возило.
-Са нашим 'дајцом' који је носио две и по тоне воде, стизали смо свуда први. Сећам се да смо једном приликома, када се запалио погон ФАП-а у Прибоју, ми из Нове Вароши стигли пре њихових ватрогасаца. Били смо сложни, и добро увежбани, није нам имало равних- каже Грцовић.
Мустафа је био радник Комбината „Златар“ где је дуго времена радио на одржавању фабричког водовода. У Комбинату је стекао и пензију. Из добровољног-ватрогасног друштво „Звазда“ повукао се 1976, пуних 26 година након његовог оснивања. Крај седамдесетих и осамдеесетих година прошлог века били су иначе „златни период“ у развоју Друштва. Чланство постаје све масовније, пуно се радило са младима, а Друштво бележи и изузетне резултате на такмичењима у свим старосним категоријама.
-Дошло је до смене генерација, и ваљало је место препустити млађима, да наставе оно што смо ми започели и с муком стварали у годинама оскудице. А на омасовљавању се заиста радило пуно, нарочито међу школском омладином. Мујко Бегић је у томе био непревазиђен. Знао је често да парама из свог џепа купи гајбу сока како би почастио децу коју је обучавао у руковању ватрогасним цревима и другом опремом у случају пожара, а они су га слушали, показано упијали као сунђер и на такмичењима увек били међу најбољима- прича Грцовић.
Професионална ватрогасна јединица формирана је 1981.
Хронике бележе да се ДВД „Звазда“ давне 1981. године уселила у новосаграђене просторије на Аутобуској станици. Исте године формирана је и професионална ватрогасна јединица која се тада налазила у саставу Секретаријата а данас Министарства унутрашњих послова.
ДВД „Звезда“ постоји и данас, али је број активних чланова јако мали. Деведесете године (распад Југославије, ратови и економска криза) смањују интересовање за рад у Друштву, а због законских ограничења Друштво је остало без средства и опстаје захваљујући скромним дотацијама од стране локалне самоуправе.
Коментари