Од 36 ученика који су уписали први разред, матурирало је њих 18. Како су те 1966. прославили завршетак школовања, а како 2026. редак јубилеј, за „Варошке новине“ пише Босиљка Гујаничић, једна од слављеница:
Прва генерација Гимназије „Пиво Караматијевић“ у Новој Вароши прославила је 60 година матуре. Са радошћу се на прослави окупило нас десет. Неки нису могли да дођу, а неких, на жалост, више нема међу нама.
Прослава је била дивна, баш онако господска. Дан смо почели крстарењем Златарским језером, а потом смо обишли манастир Милешево. У организацији излета помогли су нам председник општине Бранко Бјелић и помоћник председника општине Владимир Пурић. За љубазност, несебичност и подршку им се од срца захваљујемо. Захвалност дугујемо и веселом кормилару катамарана господину Ивану Василићу, као и госпођи Зорици Мартиновић из Хотела „Ин Златар“ на Златару, у коме смо наставили овај прекрасан дан.
Богата трпеза и дружење, уз изванредно гостопримство власника објекта господина Мишка Стевовића, учинили су да се осећамо весело и опуштено, сећајући се тих година наше младости, кроз смех, шалу и закаснела признања љубави.То је био амбијент незаборавних гимназијских дана. Навирала су сећања на наше школске дане, али и наше драге професоре Сафију и Зикрију Куртовић, Живојина и Миру Којић, Миломира Рољевића, Жану Свичевић, Луја Селаковића, Миливоја Ботића, директора Ајнију Туркмановића, који су нас са великим ентузијазмом и љубављу водили пут знања.
А ми смо били управо та прва генерација нововарошке гимназије која је „пробила лед“, која се трудила да та знања осваја и усваја, да крене животном стазом ка будућем позиву који ће бити велики део живота сваког од нас. Живот нас је професионално (као и приватно) одвео на различите стране. Међу нама има професора, новинара, официра, полицијских професионалаца, комерцијалиста, службеника различитих профила...Сви смо часно дошли до пензије.
На прославу дошло њих десет: Властимирка Пурић, Лазар Гудурић, Љубисав Лојаничић, Јован Тртовић, Халима Хонић, Рада Романдић, Слободан Ћировић, Босиљка Гујаничић, Милун Тртовић и Милош Ђенадић.
За нас гимназија није била лака. У први разред, у два одељења, те давне 1962. пошло је 36 ученика, а матурирало нас је свега 18. Само ова чињеница говори какав је био критеријум наших професора, колико је нама било потребно труда и рада да дођемо до нивоа знања потребног за добру оцену, о одличној да не говоримо.
Литература коју смо тада читали била је факултетска - Кант, Хегел, Томас Мор, Маркс, учили смо Тезе о Фоербаху, Економску историју Европе средњег века од 700 страна, писали и читали своје семинарске радове...Као посебан куриозитет, ауторка ових редова је матурирала на француском језику 1966 године. У Новој Вароши.
Наша генерација је отварала пут, иако је око нас све било скромно. Хтели смо да дохватимо звезде. Хтели смо велики свет и далеке хоризонте.Сетили смо се и наше матурске вечери, у фискултурној сали старог, сада непостојећег дома културе. Сами смо чистили салу и прали прозоре. Чувени кувар Зоне нам је рекао да купимо све што треба за предјело и салате, како би он сервирао. Дечаци су отишли на пијацу да купе јагње. Моја мама Ана нам је направила пите и колаче.
Било је то време Жилијет Греко, Шарла Азнавура, Лоле Новаковић, Ђорђа Марјановића, Драгана Стојнића. Твист, Марина, Мариника, џез оркестар „Елегија“... Девојке одевене у црне хаљине, прве штикле, најлон чарапе и фризуре! Младићи уредни, подшишани, најбоље обучени! И све је пливало у радости матуре, љубави и живота! Нисмо и никада нећемо заборавити како нам је било тада, и даље чувамо у себи то плаво небо, тај понос, смех и радост! Упркос свему.
Тада нисмо знали много тога што знамо данас, 60 година је за нама.“Какве су ти мисли такав ти је живот“, то је једина истина коју треба да поштујемо у свој својој пуноћи. Зато смо једни другима обећали да ћемо се, ако Бог да, поново окупити већ за пет година.
Наша, прва генерација нововарошке Гимназије „Пиво Караматијевић“ по свему припада тој светлости коју носе историја и традиција града под Златаром. Зато се радујемо и славимо овај велики јубилеј. Својих личних 60 година младости! И не питамо се да ли смо успели у животу, него да ли је успео живот. А успео је. Дочекали смо шест деценија наше матуре!
Босиљка Гујаничић
Коментари