Ограду коју данас подижу на својој граници поједине европске земље како би зауставиле прилив миграната, још пре 180 година „патентирао“ је кнез Милош. Једина разлика је у томе што је српски кнез подигао камену ограду према Отоманској царевини да би Србију заштитио од куге.
Њени остатци и данас се могу видети у околини Нове Вароши. Мада је, колико се зна једино овде сачувана и представља драгоценог сведока историје, камена ограда је зарасла у трње и клеку, а за њене остатке знају само малобројни.
Подигнута је 1837. године, а зидали су је мештани кулуком и без гунђања јер се са кнезом, због његове преке нарави није било шалити. Протеже се кроз крш, садашњом међом између села Доње и Горње Трудово на десној обали Тисовице и личи на обичну ограду од наслаганог камена какву мештани у овом крају подижу око својих имања.
- Када је куга најозбиљније угрозила Србију кнез Милош је наредио да се дуж целе границе постави ограда од плота, просека или на начин који најбоље одговара теренским условима. Народ је, уплашен страхом од куге, подигао граничну ограду без роптања, а њено одржавање кулуком било му је стални терет – пише Новак Живковић у својој књизи „Ужички неимари“.
Због граница која је исцртана падином Присоја после другог хатишерифа 1833. године, мештани Доњег и Горњаг Трудова су све до Балканских ратова 1912. године живели раздвојени у две државе. Граница је ишла испод Златибора, коритом Увца и Тисовице, па се уз Присоје пела према Чемерници, а онда преко Кадијаче и Јавора где је била главна царинарница, и Голије избијала на реку Рашку.
- Камен из ограде мештани су последњих деценија млели у фракцију за зидање кућа, тако да јој данас или нема трага или се виде само темељи. А наши стари су причали да су због ограде на граници некада имали много проблема. Тако је кажу младожења из Топаловића у Доњем Трудову морао са сватовима да по младу јаше више од пет сати преко Јавора, мада је од своје куће могао из руке да баци камен у њено двориште у суседној Дебељи– каже Јордан Џекулић из Горњег Трудова.
Коментари