Верује се да се на Сретење срећу зима и лето, али и да ће на лепо време морати да се још причека уколико тог дана медвед одбије да напусти свој брлог и настави да спава уместо да скине крмеље са очију. За овај црквени празник који „пада“ 15. фебруара, везано је и и много других обичаја и веровања.
Кажу да се на основу временским прилика и понашања шумског звериња на тај дан, може предвидети какво нас време очекује у наредном периоду.
-Ако на Сретење осване сунчан дан а медвед се уплашен од сопствене сенке врати у зимки сан, верује се да ће зима потрајати још шест недеља. Ако је облачно и медвед не види сенку и изађе из скровишта да у природи тражи храну, зима је готова- кажу у селима Старог Влаха.
Услед глобалног отопљења или нечег другог, о чему се научници још споре, све мање је разлике између појединих годишњих доба, па су и предвиђања временских прилика на основу појава у пироди све непиоузданија. Последњих година узјогунили су се и медведи, па их све мање зиму проводи у дубоком сну.
-На Јадовнику смо последњих година трагове мрких медведа налазили током свих годишњих доба, чак и зими, у децембру, јануару и фебруару, а снимиле су их и надзорне камере на хранилишту на Кашану на које редовно износимо кукуруз, угинуле животиње и кланични отпад за белоглаве супове и друге шумске животиње. То су најчешће млади медведи који се не припреме на време за зиму, већ се и даље крећу и траже храну. Доста је и старијих медведа који када осете надолазећи талас хладноће и падавине, направе привремени брлог, борави у њему једно време и кад све прође, наставе даље - каже Вјекослав Јоксимовић из Пријепоља, оснивач Удружења „Јадовник-оаза нетакнуте природе“.
Климатске промене им пореметиле сан (Уступљена фотографија)
Сретење Господње слави се увек 40. дана по Божићу, као успомена на дан када је Богородица први пут у храм увела новорођеног Христа да га посвети Богу. Слави се од времена цара Јустинијана 544. године. Тада је у Цариграду и околини владала епидемија куге која је дневно односила 5.000 живота, а пустош је направио и катастрофалан земљотрес у Антиохији. На Сретење су одржане масовне молитве и несреће су престале, па се од тога времена тај дан почео празновати као велики празник Господњи.
Сретење је иначе један од 12 највећих празника хришћанства, у народу је од памтивека био поштован и за њега су везана многи обичаји. Један је да се на овај празник пале свеће, јер се верује да њихов пламен штити кућу од грома и других несрећа. Такође, ваља однети неколико свећа у цркву да са се освештају, и те свеће се касније чувају у кући и пале само у случају неке невоље, ако се разболи неко од укућана или брав из стада и друга домаћа животиња, јер се верује да њен пламен и дим моментално лече.
Доста веровања везано је и за љубавни живот младих, а једно од њих каже и да ће младенцима који се венчају на овај дан брак трајати кратко.
-Младе девојке треба да на Сретење пазе кога ће ујутру првог срести, јер ће им младожења бити по изгледу и карактеру сличан тој особи. Према другом веровању, уколико желе дуг и складан брак, младенци ни би требало да се венчавају на овај дан. Наводно, врапци на Сретење праве своје свадбено весеље и тај дан су најгласнији и најбучни, а пошто они не живе дуго, брак им траје кратко, па ће, како се верује, и младенци који се венчају на овај дан кратко уживати у брачној идили- каже горштак Неђо Грујичић, из Негбине на Муртеници код Нове Вароши.
Сретење Господње је и значајан датум у историји Србије. На овај дан 1804. године, на збору у Орашцу донета је одлуку да се подигне Први српски устанак са Карађорђем на челу, док је 1835. године у Крагујевцу донет први устав Србије, један од најдемократскијих и најлибералнијих устава тог доба. У спомен на то и на „Сретењски устав“, Сретење се од 2002. слави као Дан државности Србије, а од 2021. Дан државности се празнује 15. и 16. фебруара и нерадан је дан за све запослене.
(Извор: www.dobrojutro.co.rs/Željko Dulanović)
Коментари